Hleba i žute štampe

novinaKoje dnevne novine čitate? Odgovori naših studenata se daju naslutiti i u potpunom su saglasju sa popularnošću žute štampe u celom našem društvu. Stvari koje činimo, način razmišljanja i, svakako, tekstovi koje čitamo, u velikoj meri određuju našu ličnost. Možda je iz ovog površnog niza elemenata koji nas oblikuju najbitniji ovaj poslednji, obzirom da na naše mišljenje, a time i na na postupke, utiču najviše ideje, načela i shvatanja koja se stvaraju pod uticajem pisane reči. Zato je važno šta čitamo. Potreba za informacijama stalno raste, a time i značaj medija. Oni se shvataju kao servis koji opslužuje svoje korisnike specifičnom vrstom usluga. Informacija mora u sebi sadržati činjenice, dakle istinu.

Za fizionomiju te istine su zainterteresovane mnoge struje u društvenom životu, ali na njihovu žalost istina je samo jedna. Ipak, takve činjenice trpe "šminkanje" (tj. iskrivljenje informacija neumesnim komentarima)  i prave problem korisnicima informacija.

Devedesete godine su bile vreme kada su se dešavali obračuni u novinarskim krugovima pod kontrolom države, te je tim putem medij postajao moćno oružje. Kako je početkom ovog veka došlo do demokratizacije medija, novinarima su konačno postala dostupnija prava koja se smatraju tekovinama civilizacije. Danas pravo na slobodno izražavanja i informisanje štite Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (čl. 19), Evropska konvencija o ljudskim pravima (čl. 10), brojne preporuke Saveta Evrope, kao i domaći izvori -  Ustav R. Srbije (čl. 46), i veći broj zakona. Pritisak na slobodu medija se smanjio, ali problem "šminkanja" nije nestao.
Kako u svakom zanimanju postoje određeni profesionalni standardi, tako se i u novinarstvu mora insistirati na profesionalizmu, tim pre što je medij često tas koji može prevagnuti u mnogim pitanjima i tako uticati na nečije pravo. Danas se može posumnjati u uticaj vlasti na medije, ali se demokratizacijom javio i novi problem. Naime, vlasnici medija nastoje da svoj profit što više uvećaju, te se u Srbiji javlja tabloidizacija novina.
Komercijalni interes časopisa diktira uređivačku politiku koja nastoji da povlađuje ukusima čitalaca i njihovim niskim strastima. Zato je kvalitet informacije žrtvovan zarad senzacionalizma po svaku cenu. Pred našim očima iskrsavaju tzv. "pištoljski naslovi" iza kojih često stoji sasvim sporedna informacija.Žargon i vulgarizam pobeđuju nad kulturom ispoljavanja informacija i misli. Sve se ovo pravda jednim argumentom - demokratskim pravom na slobodu izražavanja, pred čim su mnogi spremni da ustuknu. Ipak, zaboravlja se da ni jedna sloboda nije apsolutna, tj. ograničena je pravima drugih i zato se ne treba uzdržavati od korišćenja termina zloupotreba, jer svako nelegitimno favorizovanje jednog prava na uštrb drugog to jeste. Zato se, dok konzumiramo žutu štampu, moramo pitati da li je to u našem interesu.

Neprilične fotomontaže i iskrivljivanje informacija su, i pored njihovih jasnih zabrana u etičkim kodeksima samih novinskh udruženja, postali naša svakodnevnica.Žrtvovanje tuđe privatnosti zarad zabave masa, koliko god zvuči surovo, samo je primer najblaže zloupotrebe u novinarstvu. Stvar se komplikuje kada govor mržnje, zbog svog senzacionalizma, zauzima naslovne strane novina, a neretko se krši i samo krivično zakonodavstvo, koje retko reaguje, iako je, kako pravnici vole da kažu, ultima ratio. Mnoge novine kao da ne poznaju zakonsku obavezu poštovanja pretpostavke nevinosti, zabranu vređanja, klevete, pa su česti naslovi "Monstrum", "Lopovi", "Izrodi","Drž"™ ga" i sl.

Tragovi koji novinari ostavljaju na kulturnom polju našeg društva suptilniji su, prikriveniji, ali permanentni. Pitanje očuvanja jezika je velikim delom u rukama novinara. Odnos javnog mnjenja prema kulturnim događajima često zavisi od toga koliko će on biti zastupljen u medijima, a obrasci ponašanja mladih zavise od javnih ličnosti koje određeni medij promoviše.
Funkcija medija je, kao što se vidi, nezamenjiva. Ona je saveznik građanskog društva i česta brana svevlašću, korupciji i nepravdi, ali kada se krivo upotrebi postaje opasnost za prava građana i interes kulture.
Sloboda nam omogućava da budemo slobodni. Da li ćemo to biti zavisi od nas.

 

Siniša Trifunović, Pravni fakultet