O kompoziciji fotografije

fotoKompozicija je prvi i najvažniji korak u kreiranju svake fotografije. Možemo fotografisati scene i objekte koji nas okružuju ili sami napraviti (režirati) scenu koju želimo snimiti. U oba slučaja korisno je pridržavati se osnovnih pravila kompozicije, ali nikako slepo -  ponekad je dobra baš ona fotografija koja krši sva pravila.

Kod režiranih fotografija imamo slobodu da objekte i osobe postavimo na način koji nam odgovara. Kad fotografišemo objekte iz realnog života, preostaje nam samo da pronađemo što bolji ugao gledanja i da što adekvatnije kadriramo fotografiju.

Kadar
Najpre treba uočiti razliku između posmatranja scene sa i bez objektiva. Naš vidni ugao nije baš tako veliki kao što nam se na prvi pogled čini - mi smo u stanju da zamislimo objekte koji su van našeg jasno vidljivog polja, a i prirodno nam je da pomerimo oči ili okrenemo glavu kako bi promenili centar vidnog polja. Posmatranje kroz objektiv se može uporediti sa posmatranjem kroz pravougaoni isečak na papiru. Takođe možemo pristima napraviti pravougaonik i jednim okom gledati kroz njega. Udaljavanjem pravougaonika od oka postiže se efekat zumiranja, a približavanjem efekat širokog ugla. Naravno, za ovakvo posmatranje najbolje je koristiti okular ili displej foto aparata.

Većina pravila kompozicije u fotografiji starija su od same fotografije. Mnoga su izvedena iz drugih oblasti: slikarstva, arhitekture i dizajna, i veoma su jednostavna. Jedno od bitnih pravila je da objekat na koji se fokusiramo izmestimo iz sredine fotografije. Iako fotografija sama po sebi zamrzava trenutak, interesantnije su one fotografije koje nas navode da zamislimo scenu i posle tog trenutka. Ukoliko se objekat nalazi u sredini, fotografija uglavnom deluje statično i nezanimljivo. Međutim, primer dobre fotografije koja krši ovo pravilo je Life.

Pravilo trećina i zlatni presek
Pravilo trećina i pravilo zlatnog preseka daju nam neke preporuke gde treba smestiti objekat fotografisanja. Ukoliko pravougaonu površinu podelite linijama na tri jednaka dela horizontalno i vertikalno, dobićete četiri tačke unutar fotografije. Upravo su to tačke u kojima je poželjno postaviti fotografisani objekat. Ukoliko je objekat horizontalan, postavite ga blizu donje ili gornje horizontalne linije (na primer, da je autor fotografije Fire Words rupu u oblacima postavio po sredini fotografije i dalje bi ideja bila interesantna ali fotografija nebi bila tako dobra). Takođe preporuka je da horizont scene postavite na jednu od ove dve linije. Ukoliko je objekat vertikalan, na primer ljudska figura, postavite ga u jednu od vertikalnih linija. Ako je objekat okrenut na desno, treba ga postaviti na levu stranu i obratno.

Zlatnim presekom se na najidealniji način definišu odnosi. Dužina (a) podeljena je pravilom zlatnog preseka na dužine (b) i (c) ukoliko se veći deo (npr. b) odnosi prema manjem delu (c) isto kao i cela dužina prema većem delu (a:b=b:c). Ukoliko horizontalnu i vertikalnu ivicu fotografije podelimo pravilom zlatnog preseka dobićemo tačku izmeštenu iz centra fotografije. Preslikajmo simetrično ovu tačku u odnosu na horizontalnu osu simetrije a zatim obe tačke u odnosu na vertikalnu osu simetrije i dobićemo ukupno četiri tačke simetrično izmeštene od centra, koje predstavljaju tačke zlatnog preseka (kao što je to prikazano na šemi).

      
 
Tačke zlatnog preseka nešto su bliže centru nego tačke kod pravila trećina, tako da je, ukoliko želimo da naglasimo dinamičnost na slici, potrebno objekat izmestiti dalje od centra tj. potrebno je držati se pravila trećina. Dijagonalna linija između donje leve i gornje desne tačke zlatnog preseka ili pravila trećina povezuje dva najidealnija mesta za objekat na fotografiji. Posmatračev pogled se najčešće kreće od donje leve do gornje desne tačke gde se najduže zadržava, te je iz tog razloga upravo na tom mestu potrebno postaviti glavnu poruku fotografije (primer korišćenja ovih tačaka može se videti na fotografiji Vertigo.)

Odnosi među detaljima na fotografiji
Trudite se da vašu scenu ne opteretite suvišnim detaljima, ukoliko to nije poenta scene, kao na primer na fotografiji Buvljak. Takođe delove objekta koji ne karakterišu jedinstvenost tog objekta možete iseći, čak i u slučaju da se radi o glavi osobe koju fotografišete. Pri fotografisanju portreta slobodno isecite gornji deo čela da bi ste pažnju posmatrača prebacili na samo lice koje karakteriše osobu, naročito oči koje često mnogo govore. Vrh glave će svako moći da zamisli i većina posmatrača taj nedostatak neće ni primetiti.

Korisni saveti
Scene na otvorenom svakako karakterišu oblaci. Njih ne možemo naručiti ali ukoliko su već prisutni i interesantni, potrudite se da ih ubacite u kadar - oni će fotografiji dodati dinamičnost. Takođe obratite pažnju na senke i odraze koji često umeju da budu interesantniji nego original (primer odraza je fotografija Kule). Takođe, objekat koji fotografišete možete uokviriti nekim drugim objektom ili ga smestiti u kadar zajedno sa nekim objektom poznate veličine, čime možete istaći veličinu posmatranog objekta. S druge strane, ukoliko želite da napravite turističku fotografiju neke osobe ispred poznatog objekta (na primer ispred velike piramide u Gizi) osoba treba da zauzima bar trećinu fotografije. Na taj način ne ističe se veličina objekta u pozadini koja je ionako uglavnom poznata; u suprotnom, kad bi osoba koju fotografišete stajala pored piramide, na fotografiji se ne bi prepoznao njen lik.

Pri fotografisanju nestatičnih scena veoma je važno uhvatiti pravi momenat, što s jedne strane zahteva strpljenje, a s druge kvantitativno snimanje više fotografija zarad jedne dobre. Ukoliko fotografišete ljude, izbegavajte klasična poziranja. Sačekajte da se osoba opusti. Ako je potrebno razgovarajte s tom osobom dok je posmatrate kroz objektiv, i uvek »okinite« više snimaka što će dodatno opustiti model. (Ukoliko koristite digitalni fotoaparat koji nema pokretno ogledalo koje svojim škljockanjem daje snimanju karakterističan zvuk, tada uključite zvuk na vašem fotoaparatu koji će dati do znanja modelu da je fotografisan).

Sve u svemu: trudite se da poštujete pravilo trećine ili zlatnog preseka, čime ćete ubaciti dinamičnost: nesimetrične fotografije su uglavnom prijatnije za oko. Mala promena ugla snimanja može mnogo uticati na fotografiju, naročito u situaciji kada su dva objekta dubinski daleko jedan od drugog. Fotografišite detalje, odraze, senke. Uhvatite pravi momenat kada fotografišete ljude. Nemojte štedeti na broju fotografija: u eri digitalne fotografije kvantitet je skoro besplatan.

Sve ovo pomoći će vam da napravite bolju fotografiju. Dobro je poštovati pravila ali ne slepo. Najpametnije ćete ih kršiti ako znate šta i zbog čega to radite.

Igor Jeremić