ENIGMA KONFLIKTA

Enigma konfliktaKonflikti su stari koliko i čovečanstvo i nemoguće je zamisliti jednu organizovanu zajednicu bez njih. Jer,  kako bi naš narod rekao: sto ljudi sto ćudi. Međutim, iako se stalno susrećemo sa njima,  još uvek nismo postali imuni i oni nas veoma često dovode do frustracija, mentalne iscrpljenosti, stanja očaja, a vrlo često i do blažih oblika depresije.Dr Friedrich Glasl, ekonomista i konsultant za organizaciju, specializovan za rešavanje konflikata, kaže: "Konflikti do te mere utiču na našu sposobnost shvatanja i mišljenja da nismo u stanju jasno videti stvari oko nas i u nama samima. Kao da naše oči gube sposobnost vida, a naš poglad na nas same i na suprotnu stranu u konfliktu postaje sve jednostraniji i iskrivljeniji. Naša sposobnost razmišljanja ostaje zarobljena, a da mi toga nismo

ni svesni."Naša sposobnost razmišljanja ostaje zarobljena, a da mi toga nismo ni svesni."

U svakodnevnom životu konflikti se često poistovećuju sa svađom, sukobom interesa, upotrebom sile ili bitkom u kojoj se mora pobediti. Kada se nađemo u "konfliktnim situacijama" pokušavamo da iz njih brže bolje pobegnemo a da pritom ne znamo od čega i zašto bežimo. Ili se grčevito borimo sa željom da postignemo... nešto... nešto... što ni sami vrlo često ne znamo da definišemo.

Š ta su u stvari konflikti? Da li su svi konflikti isti? Kako uopšte dolazimo do njih? Zašto toliko loše utiču na nas? Da li ih je moguće izbeći? Da li u konfliktima ima nečega dobrog? Kako ih rešiti? Ovu su samo neka od pitanja čiji bi odgovori pomogli u razrešavanju ove čuvene enigme zvane KONFLIKT.  

"Konflikti odigravaju veoma bitnu ulogu u našem životu. Da nema konflikata ne bi bilo ni života, sazrevanja ni odrastanja. Postoje konflikti koji pokazuju da smo normalna osoba. To su one situacije kada se osoba odvaja, postaje autonomna i štiti svoj identitet tako što kaže NE, ja nisam kao ti, ja sam neko drugi, ja ne mislim kao ti, ja ne osećam kao ti.
Reč koja opisuje konflikt na najjednostavniji i najpraktičniji načina je reč SUKOB.  Pod tim se podrazumeva sukob unutar jedne grupe (konflikt u grupi), sukob između dva čoveka (interpersonalni konflikti) i unutar jedne osobe (intrapersonalni konflikti)", kaže Tijana Mandić profesor i dr kliničke psihologije.

 "Važno je znati da kada govorimo o konfliktima reč sukob ne bi trebalo da ima negativnu konotaciju, jer kao što sam rekla: da nema sukoba ne bi bilo ni života, sazrevanja, ni odrastanja. Svrha sukoba mišljenja jeste da proizvede nešto dobro i korisno za one koji se sukobljavaju i da ih dovede do kreativnih rešenja. Ponekad ti sukobi mogu da budu i neprijatni, međutim to ne mora da znači ništa loše, niti mora ukazivati na loš iskod. Ne možemo očekivati da će u životu sve biti lepo i prijatno. To bi nas u mnogome onesposobilo.
Naša ličnost je po prirodi konfliktna, tako da i naš odnos prema drugima i prema društvu može biti konfliktan i to može da bude izvor pokreta ka nečem boljem, lepšem i kreativnijem" objašnjava prof dr Tijana i dodaje: "Svaka osoba koja ima svoj identitet mora da iskusi sukob sa nekim i to je potpuno prirodno. Postoji mnogo razloga zbog kojih ulazimo u konflikte sa drugima. Jedan od njih je i naša različitost jer je svaka individua jedinstvena. Razlog zašto ulazimo u konflikte zbog različitosti nije sama različitost već neprihvatanje da je ona izvor nečega dobrog. Kvalitetno zajedništvo i kreativnost dolaze upravo iz nje i to je ono što je potrebno prihvatiti. Različitost je neophodna u međuljudskim odnosima i njena svrha nije sukobljavanje sa ciljem da se pokaže kako je tuđa različitost loša, već da se uspostavi ravnoteža u našim odnosima i da kroz to proistekne međusobna podrška, podsticaj ka višim ciljevima.
Pored različitosti, jedan od isto tako važnih razloga koji dovodi do konflikta je i nerazumevanje. Nerazumevanje onoga što nam druga strana poručuje i govori. Mi smo uglavnom više usredsređeni na sopstvene želje i potrebe, pa često nemamo "sluha" za druge i pokazujemo nerazumevanje prema potrebama drugih. Postoji i jedna zanimljiva kategorija ljudi koja naprosto voli konflikte i uglavnom kada se pojavi "konfliktić" oni ga eskaliraju i od toga naprave nešto mnogo gore.
Zatim imate ljude koji su konfliktualni sami po sebi. Oni dokazuju i pokazuju da su odvojeni, različiti, integrisani, drugačiji. Postoji još jedna kategorija ljudi koja teško podnosi konflikte. Tu spadaju oni koji su sebe ubedili da je sve ružičasto i da konflikti ne postoje. Kada se takvi ljudi nađu u konfliktu, obično veoma burno reaguju jer im njihovo pogrešno ubeđenje koje su sami kreirali ne dozvoljava realan pogled na život. Kod njih je postojanje konflikta deo svakodnevnice.
Naše ponašanje prema konfliktu kreira se u zavisnosti od toga kako mi vidimo sebe, svet oko nas i  našu društvenu realnost", ističe prof dr Tijana Mandić.

 "Jedan od razloga zbog koga su nam konflikti mučni i teški je naša potreba da stalno budemo u pravu. Ukoliko, uslovno rečeno, kreiramo neku svoju životnu filozofiju i verujemo da su neke stvari takve i takve, i sretnemo osobu koja nam kaže nešto što je suprotno toj našoj filozofiji, to će nas užasno uznemiriti i iziritirati jer smo sebe ubedili da smo mi uvek u pravu i da ta naša filozofija mora biti tačna. Ako smo takvi, trudićemo se da pojačamo neku svoju reakciju kako bi potvrdili ispravnost svog verovanja za tu stvar. Takve osobe će morati da pobede u dijalogu pa makar svog sagovornika i verbalno izvređale. Ako na primer neki profesor misli da su studenti glupi i da svi varaju na ispitu, onda će on prosto "vrebati" podatke koji će to i potvrditi. A ako neko pokuša da mu objasni kako je nepoverljiv i da to u šta on sumnja u stvari nije tačno, to će ga onda užasno uznemiriti. Dakle, ako ste sebe ubedili da morate uvek biti u pravu, to će uticati da konflikte doživljavate kao mučne i teške rasprave iz kojih ćete izlaziti isfrustrirani, očajni i prilično iscrpljeni. Moramo prihvatiti da ne možemo uvek biti u pravu i da tuđi predlozi, sugestije, stavovi i mišljenje mogu služiti za našu izgranju, proširivanje vidika kao i ispravljanje nekog pogrešnog ubeđenja koje smo sami kreirali", dodaje prof dr Mandić.

Na pitanje da li je moguće rešiti konflikte i na koji nači to možemo uraditi, prof dr Tijana odgovara: "Najbitnije je prihvatiti konflikt kao deo svakodnevnice i ne doživljavati ga kao katastrofu. Moramo se truditi da budemo tolerantni. Sasvim je normalno da vi mislite na jedan način a ja na drugi, vi gledate na stvar iz jednog ugla a ja iz drugog. To uopšte nije loše, na taj način se međusobno obogaćujemo. Isto tako je bitno razumeti važnost kreativnog rešenja samog konflikta. Drugim rečima, potrebno je markirati problem koji postoji ali se i usredsrediti na njegovo rešenje. Ljudi ne znaju, ili ne umeju, ili nisu obučeni da reše sukobe, pa onda oni prerastaju u opasne rasprave, tuče, krvoprolića, ratove"
Jedna od stvari koju bi odmah trebalo da zaboravimo je perfekcionizam jer konflikte nećemo nikada rešiti do kraja. Oni su deo naše svakodnevnice. Moramo prihvatiti da nismo savršeni i pokazati neku vrste brige za drugoga tako što ćemo, kada konflikt nastane, reći: "U redu, došli smo do ovoga, to ne znači ništa destruktivno. Sada, šta ćemo dalje?" Dakle, ne odbaciti osobu i usredsrediti se na rešenje. Kada izađemo iz problema, možda će sve biti bolje, pozitivnije. Važno je da ljudski pristupamo jedni drugima, bez međusobnog povređivanja i sa mnogo milosrđa. Jer da bismo nešto dobili u životu, moramo malo i da rizikujemo... a rešavanje konflikata sasvim sigurno zahteva od ljudi hrabrost i rizikovanje."
--------------------------------------------------------------------------------------------

Tri velike grupe konflikata

Konflikti u grupi mogu nastati zbog statusa jedne grupe. Različiti ljudi zauzimaju različite položaje u određenoj grupi (na osnovu porekla, ekonomske moći, ličnih sposobnosti i postignuća) a i sama grupa može zauzimati različit status u društvu. Pojedinci se bore oko toga ko poseduje snagu, ko pokreće energiju grupe, ko ispoljava otpor koji je grupi nužan da zadrži identitet. Jedna od najvećih moći je da se utiče na sudbinu grupe, te nije ni čudo što upravo tu nastaju i najžešći sukobi.

Interpersonalni konflikti predstavljaju konflikte između pojedinaca. Nečija ubeđenja se lako mogu sukobiti sa tuđim, naročito ako su kontradiktorna. Nečiji motivi mogu lako da se razlikuju u datoj situaciji, te tako i sukobe sa tuđim, a emocionalne konflikte lako prepoznajemo. Neko reaguje tugom a neko ljutnjom na isti stimulans, te se lako ispolji međusobno optuživanje. Jedan od osnovnih problema kada govorimo o ovoj grupi konflikata je i emocionalna nepismenost. Dva čoveka mogu različito da definišu realnost i da budu ubeđeni da su upravo oni objektivni a da druga strana ne vidi situaciju jasno. Ovakvi konflikti su teže prepoznatljivi, ali ne i manje burni. Nečije želje mogu da se sukobe sa tuđim vrednostima, a nečiji stavovi sa tuđim činjenicama. Nečiji motivi mogu da se sukobe sa tuđim osećanjima, kada će pri tom jedna osoba sebe doživeti kao profesionalca a druga kao bezdušnog karijeristu. Isto tako se nečije činjenice (ovo je istina) mogu sukobiti sa tuđim motivima (ovo želim), tako da prvi tvrdi da je to nemoguće iako drugi veruje da se bez toga ne može živeti.

Interpersonalni konflikti predstavljaju konflikte unutar pojedinca. Prema Bernerovoj transakcionoj analizi, unutrašnje konflikte u čoveku možemo definisati kao Moj Kritički roditelj (konflikt želje i zabrane), Moj Nemogući roditelj može da se sukobi sa Adaptiranim Detetom (konflikt dozvole i straha od kazne). Moje slobodno dete može da se sukobi sa mojim odraslim (konflikt želja i mogućnosti). Mogu se sukobiti vrednosti odraslog (konflikt vrednosti i mogućnosti). Konflikt autentičnosti je intrasistematska tragedija - koje je moje pravo ja, gde se svaki subsistem može sukobiti sa svakim.

        Preuzeto iz knjige "Psihologija komunikacije" Tijane Mandić

Za neuspešno rešavanje konflikata potrebni su:

  1. Nerazumevanje prirode konflikata
  2. Niska frustraciona tolerancija - kratak fitilj
  3. Rigidnost u mišljenju
  4. Egocentrizam
  5. Zablude da smo uvek u pravu
  6. Razne prisile (da se uvek borimo, da uvek bežimo)
  7. Preterana ranjivost (neadekvatni mehanizmi odbrane)
  8. Nepoznavanje i nepoštovanje razlika
  9. Emocionalna nepismenost
  10. Nisko samopoštovanje
  11. Nepoverenje
  12. Nesposobnost za empatiju
  13. Neiskustvo u konfliktima
  14. Nevoljnost da učimo
  15. Nespremnost da se prizna greška
  16. Nespremnost da se oprosti

Tanja Ilijazović