BIOLOŠKI FAKULTET

Bioloski fakultetSmatra se da su temelji univerzitetskog obrazovanja iz oblasti Biologije u Beogradu postavljeni 1853, kada je osnovan Licej Kneževine Srbije, od strane princa Aleksandra Karađorđevića. Botanika i Zoologija su, među ostalim disciplinama, izučavane na Odeljenju prirodnih i tehničkih nauka. Od 1863. do 1873. predavanja iz Biologije održavana su na Fakultetu tehničkih nauka pri Velikoj školi (preteči samog Beogradskog Univerziteta), a od 1874. na Filozofskom fakultetu, unutar Odeljenja prorodnih nauka i matematike. Ovo Odeljenje 1947. godine postaje nezavisni Prirodno-matematički fakultet, sa Odsekom za Biologiju, i konačno, 1995. godine, Biološki fakultet postaje nezavnisni Fakultet unutar Univerziteta u Beogradu.

     Danas je Biološki fakultet organizovan u tri Instituta: Institut za zoologiju, Institut za fiziologiju i biohemiju i Institut za Botaniku i Botanička bašta "Jevremovac". Svaki od Instituta ima svoju sopstvenu istoriju, ispunjenu istaknutim profesorima i naučnicima. Unutar Instituta razvile su se Katedre koje su se osnivale, spajale, razdvajale, prateći tematski, prema oblastima, razvoj biologije kao svetske nauke.

Iako je samostalan i postoji već 150 godina, Biološki fakultet nema svoju zgradu. Po rečima dekana Biološkog fakulteta prof. Mirka Cvijanova to predstavlja najveći problem sa kojim se suočava sam fakultet a samim tim i studenati i profesori. Predavanja se održavaju na četiri mesta: Filološki fakultet, Prirodno matematički fakultet, Fizički fakultet i Botanička bašta.   
Na Biološkom fakultetu studira oko 1200 studenata a u sam rad uključeno je 100 profesora i asistenata.
Svake godine na prvu godinu studija upiše se 235 studenata što predstavlja najveći broj u odnosu na ostale fakultete na kojima se bilogija izučava.
      "Decenijama unazad, čak i u vreme najoštrijih sankcija prema našoj zemlji, diplomiranim studentima ovog fakulteta bila su otvorena vrata najboljih naučnih institucija Evrope, Severne Amerike, Australije, Azije. Time se ponosimo. Međutim, izuzetno veliki broj najboljih diplomaca ovog fakulteta ne ostaje u našoj zemlji", kaže dekan Biološkog fakulteta, i dodaje: "Ipak, pokušavamo da sa onima koji odu održavamo i dalje prisne kolegijalne kontakte. To nam pruža priliku da, koristeći autoritet tih ljudi koji oni vremenom stiču u inostranstvu, u svetske naučne centre šaljemo mlade, pa i manje mlade nastavnike i saradnike na dalja usavršavanja. Takođe, iz tih kontakata proizilaze i drugi pozitivni efekti kada je Biološki fakultet u pitanju - rad na zajedničkim projektima, nabavljanje najnovije stručnije literature, opreme, gostovanje naših bivših studenata na fakultetu u smislu razmene ideja, stručnih predavanja itd.", objašnjava dekan.

Nastavnici i saradnici Fakulteta su uključeni u projekte fundamentalnih istraživanja finansiranih od strane Ministrastva za nauku, tehnologije i razvoj i Ministarstva za zaštitu sredine, kao i druge regionalne i međunarodne projekte. Studenti dodiplomskih i poslediplomskih studija su aktivno uključeni na naučne projekte, a saradnja na naučnom polju sa ostalim istraživačkim Institutima i srodnim fakultetima je velika, što studentima omogućava kvalitetnu nastavu i široko polje naučno-istraživačkog usavršavanja.
 U okviru fakulteta postoji Centar za primenu i razvoj PCR-a, u kome se rade genetičke analize, utvrđivanje očinstva, kriminalistika u saradnji sa MUP-om i Centar za lasersku mikroskopiju.
Brojni terenski radovi koji se odvijaju širom zemlje, sastavni su deo programa mnogih predmeta i pružaju mogućnost studentima da se dobro upoznaju sa biološkim istraživanjima na terenu a i da upoznaju prirodu naše zemlje.
Fakultet ima tri biblioteke, po jednu u svakom od Instituta sa oko 12,000 knjiga. Fakultet je izdao brojne značajne monografije i knjige i doprineo očuvanju biodiverziteta, endemske flore i faune, itd.
Svoje kreativne istraživačke sposobnosti studenti mogu da ispoljavaju uključivanjem u rad studentskog Biološkog društva "Josif Pančić" pri Biološkom fakultetu, istraživačke stanice "Petnica" i Beogradske istraživačke stanice u Pionirskom parku u Beogradu.
U okviru fakulteta postoji Ekološko društvo "ENDEMIT", nevladina organizacija koja za cilj ima unapređivanje životne sredine i uvođenje koncepta održivog razvoja u sve sektore društva.  

Studentska unija biološkog fakulteta izdaje bilten "Š½aoka"; vanredne i specijalne biltene za brucoše, organizuje radionice, izložbe i koncerte i brine se o pravima studenata.

Biološki fakultet ima mušku odbojkašku ekipu koja se takmiči u univerzitetskoj ligi. Svoje sportske talente, studenti mogu da oprobaju na skupu studenata Prirodno matematičkih fakulteta - "˜Primatijadi"™ koja se organizuje svake godine.

Razmena studenata Biološkog fakulteta obavlja se preko IST-a (međunarodna organizacija za razmenu studenata, sa sedištem na TMF-u). Studenti treće i četvrte godine mogu da konkurišu ravnopravno sa svi ostalim studentima Univerziteta u Beogradu. Poslednjih godina studenti Biološkog fakulteta su išli u Norvešku, Nemačku, Š vajcarsku.  Svake godine poneko ode.
Inače, poslednjih par godina studenti idu na susrete studenata po inostranstvu, uglavnom na svoju inicijativu uz podršku fakulteta. Išlo se u Nemačku. Jedan student je išao u Seul. Novac za putovanja studenti su nalazili putem sponzora.
Botanička bašta "˜Jevremovac"™
Na predlog Josifa Pančića, i dekretom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, Kraljevska Botanička bašta u Beogradu osnovana je 1874. godine. Ona je u početku  bila postavljena duž obala Dunava, ali godine 1889. kralj Milan Obrenović poklonio je posed zvani "Jevremovac" i to je današnja lokacija Instituta i Bašte.
Botanička bašta se prostire na površini od oko 5 ha i obuhvata, pored otvorenih površina Staklenu baštu, prostorije Instituta za botaniku, herbar, biblioteku, slušaonicu i laboratorije. Staklena bašta, podignuta 1892. godine, pokriva prostor od 500 m2. Sastoji se od dva krila spojena centralnom kupolom. Na otvorenom prostoru, u Botaničkoj basti, nalazi se preko 300 vrsta drveća i žbunja i preko 700 zeljastih vrsta domaćih, evropskih i egzotičnih krajeva, dok se broj tropskih i subtrospkih biljaka koje se gaje u Staklenoj basti procenjuje na blizu 1000 vrsta. O gajenju i održavanju ukupnog biljnog fonda Botaničke bašte, koga danas čini oko 2000 vrsta drveća, žbunja i zeljastih biljaka, brine se odgovarajuća služba Biološkog fakulteta. Godine 1995. Vlada Srbije je proglasila  Botaničku baštu "Jevremovac" spomenikom prirode zbog njenog izuzetnog kulturološkog i istorijskog nasleđa i ceo prostor bašte je pod posebnim režimom zaštite.
Botanička bašta nije samo "zelena oaza" u centru grada, niti običan park. Ova institucija je nastavna jedinica Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naučna i kulturna baština zemlje u kojoj se nalazi, naučni centar botaničkih disciplina u Srbiji.
Herbarijum Instituta za botaniku i Botanicke bašte "Jevremovac" Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je, kao herbar pod međunarodnim kodom BEOU, uključen u listu zvaničnih svetskih herbarijuma.
Biblioteka Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" je jedna od najstarijih i najbogatijih na ovim prostorima.
Botanička bašta ima važnu ulogu u očuvanju ugroženih vrsta i životne sredine u celini. Staklenik u Botaničkoj bašti je prvi u Srbiji i u vreme kada je izgrađen bio je jedan od najvećih i najlepših u ovom delu Evrope.  Od velikog je istorijskog i kulturnog značaja. Tokom godine organizuju se u njoj izložbe sa različitom tematikom biljnog sveta.
Inače ulaz u Botaničku baštu je slobodan za sve studente Beogradskog univerziteta uz indeks. Nažalost, staklenik je privremeno zatvoren za posetioce jer postoji opasnost od urušavanja zbog dotrajalosti.

Dekan Biološkog fakulteta prof. dr. Mirko Cvijan rođen je u Peći, 1950. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kikindi. Biološki fakultet (u to vreme Odsek za biološke nauke PMF-a) u Beogradu upisao je 1969, a završio 1973, sa prosečnom ocenom 9,56. Magistrirao i doktorirao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Š est godina bio Prodekan za nastavu, poslednje tri Dekan i šef je Katedre za algologiju, mikologiju i lihenologiju.
Oženjen. Ima dvoje dece i za svoj najveći uspeh u životu smatra njih.
Omiljena knjiga u prozi - sva Andrićeva dela; u poeziji - Jesenjin.
Hobi - ribolov.

Merila za život: odgovornost, poštenje, poverenje, ljubav.

  Adresa: Studentski trg 3/II 11000 Beograd
Tel: (+381 11) 186-635
Faks: (+381 11) 638-500
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">dOva adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Svetlana Milenković, Biološki fakultet