Koncentracija

koncentracijaGotovo da ne postoji osoba koja nikada nije imala poteškoća sa koncentracijom.Taj složeni mehanizam je integrisani proces mnogobrojnih funkcija  kore velikog mozga i značajnih subkortikalnih struktura sive mase. Naučnici su otkrili bitne puteve u samom mozgu koji su direktno odgovorni za koncentraciju. Danas se biohemija mozga proučava u mnogim centrima za ispitivanje moždane delatnosti .To samo po sebi govori koliko su biohemijski procesi u mozgu značajni. Smatra se da naš celokupni nervni sistem (centralni, periferni, autonomni) temelji svoju funkciju na biohemijskim prenosnicima signala zvanim neurotransmiteri. Neuravnotežen odnos između neurotransmitera ima za posledicu poremećaj moždane funkcije.

Uzmite, na primer, neurotransmiter serotonin koji je odgovoran za mnoge funkcije, pored ostalog za naše raspoloženje. Snižen nivo pomenutog prenosnika je direktno odgovoran za razne oblike depresija. Smanjena aktivnost regije u mozgu koja produkuje dopamin izaziva čitav niz poremećaja, koordinacije, govora, tonusa, raspoloženja, što imenujemo Parkinsonova bolest. Sa druge strane, povećan nivo dopamina u mozgu je odgovoran za nastanak grubljih duševnih izmenjenosti poput šizofrenije. Novija istraživanja su pokazala da upliv neurotransmitera izgleda ima ključno mesto u regulaciji koncentracije. Svakako da je uticaj spoljne sredine važan za postizanje dobre koncentracije.

Postavlja se pitanje da li postoji učinkovit recept za uspešnu koncentraciju?

Sve preventivne mere koje su dobro vezane za zaštitu kardiovaskularnog aparata istovremeno se mogu upotrebiti i za zaštitu mozga. Na prvom mestu, bavite se sportom jer on povećava protok krvi kroz kardiovaskularni sistem. Hranite  se pravilno ( bez mnogo štetnih masti, smanjite ''prazne kalorije'', a to su slatkiši, pice, kokakola... Trudite se da očuvate vaše duševno zdravlje, sklapajte prijateljstva i družite se.

Poslednja istraživanja su dovela do veoma važnih podataka  značajnih za dobro funkcionisanje mozga. U pitanju je naime zaštitni holesterol (HDL). On uspešno utiče na mozak, naročito na krvne sudove mozga. U čemu je njegov značaj? On usporava ateroskleronske promene na arterijama i time štiti organ. Vrednost dobrog holesterola možemo podići na više načina naročito baveći se sportom i pravilnom ishranom. Koristite nerafinisano maslinovo ulje, ribe, orahe, lešnike, bademe. Naročito ih koristite pred ispit. Svakako vodite računa o njihovoj kaloričnoj vrednosti. Dakle, pred ispit izbacite ''čarobne napitke'' kao sto su kafa, koka-kola i drugo.

Dr med. Branislav Š akić