Tikam te,vikam te

tikam tevikam teJezičarenje

U poslednje vreme je u medijima primetna nova moda: voditelji se gostima obraćaju sa "ti", gosti odgovaraju sa "vi", zatim voditelji prelaze na "vi", a gosti počinju sa "ti". Da kažem srpski - čas se tikaju, čas se vikaju! No, ne radi se samo o televizijskim ili radio-emisijama, već i o štampanim medijima. Iako je kod nas odavno ustanovljeno pravilo da se sve novine graniče sa žutom štampom, sada se piše slobodno, ko kako, o čemu i o kome hoće, koristeći često i najvulgarniji rečnik, makar se radilo i o premijeru!

Razlog zbog kojeg želim da ukažem na ovaj problem je opšta kultura, a ona u velikoj meri počiva na jeziku, ili tačnije rečeno - stilu govora i pisanja. Svakako ćete se složiti da je možda najveći problem sa kojim se susrećemo iz dana u dan sveopšta neljubaznost, nekultura i krajnje nepoštovanje ličnosti. Iako su državni službenici uglavnom promenili svoje ophođenje prema nama običnim smrtnicima i, zamislite, sada nam se i policajci obraćaju sa "vi", odjednom je ostatak takozvane kulturne elite skliznuo u neku vrstu familijarnosti, "burazerske" etike i čuvenog "lako ćemo". Možda se oko toga i ne treba previše uzbuđivati. Možda i nije toliko važno što se autoru članka svi obraćaju sa "gospodine" ako na sebi ima odelo i kravatu, a neizostavnim "batice" ukoliko je stil oblačenja neformalniji, ali ima tu još nečeg, rekao bih, mnogo važnijeg.

Pravilna upotreba jezika i prevashodno stila govora odlika je obrazovanih i kulturnih ljudi. Ne može se univerzitetski profesor studentima obraćati sa "ti" jer takva vrsta familijarnosti je očiti primer nepoštovanja ličnosti onih kojima treba biti uzor. Jezik kao veoma složeno sredstvo komunikacije ima i te kako različite pojavne oblike, od književnog standarda do slenga. Ali bez obzira na to kojem delu društva pripadamo ili kakvo obrazovanje smo stekli, kultura govora i pisanja predstavlja najvažniji deo naše ličnosti. Razlog tome je prost: ukoliko ne umemo da se pravilno izrazimo, teško da se možemo nazvati ljudima. A poređenje sa bilo kojom drugom vrstom smatram neprikladnim!

Pa dobro, reći će neko, šta nam je činiti? Pre svega, pod hitno normirati jezik u onim segmentima koji su najviše ugroženi. Dakako, radi se o pravnim aktima koji bi regulisali upotrebu stila u medijima, bez obzira na to o kojoj vrsti medija je reč. Nisu bez razloga Amerikanci uveli čuveno "biiip" svaki put kada neko na radiju ili televiziji izgovori vulgarizam - odrasli ionako znaju šta je osoba želela da kaže, a za decu ne brinite - ima vremena, naučiće! Nadalje, uvođenjem cenzure o tome kakvim se jezikom i rečnikom smemo izražavati jedni o drugima, jer cenzura je jedan od stubova demokratije. Pa nećete mi valjda reći kako poštovanje ljudskog mišljenja podrazumeva da se svako javno i bez dokaza sme nazivati skarednim imenima. I konačno, sprovođenjem drakonskih mera protiv svih prekršilaca navedenih propisa - ali zaista sprovođenjem, a ne pukim pretnjama! Uostalom, kulturi se uči, a kultura, kao što rekoh, počiva na pravilnoj upotrebi jezika koju deca nemaju od koga da nauče do od nas samih.

Igor Solunac