U GRADU GRAD

u gradu gradDa li ste čuli za grad u gradu? Da, baš ovde u Beogradu postoji jedan takav. On ima svoj život, dinamiku i posebnost. Dovoljan je sam sebi. Zamislite grad u kome je 100% stanovnika visokoobrazovano, zabavno i veselo?! Nije utopija, zaista postoji. Studentski grad. U glavnom gradu ima još devet sličnih mesta namenjenih stanovanju studenata iz provincije. Međutim, ni jedan od tih popularno nazvanih «domova» ipak ne može da se poredi sa Studentskim gradom. Dovoljno je pomenuti da broji oko 6000 studenata, a to već liči na većinu varošica. Osim toga, on ima mnoge osobine koje ga čine entitetom za sebe.

Studenti ovde nemaju samo obezbeđene sobe za smeštaj već i niz drugih pogodnosti i mogućnosti za aktivan društveni, kulturni i sportski život.
       Studenjak ima četiri bloka sa po dva krila. Ovi blokovi i krila vam služe kao orjentir, adresa ali i znak raspoznavanja. A ni to nije slučajno. Naime, prvi i drugi blok su u mnogo boljem stanju i njih uglavnom dobijaju studenti sa višim prosekom. Druga dva lošije izgledaju, davno su renovirana, prilično oronula. Sve to možete da primetite i spolja, a kako izgleda unutrašnjost? Većina soba su dvo i trokrevetne, sa čajnom kuhinjom i kupatilom. Prosto je zadivljujuće šta sve može da stane na te police, plakare i radne stolove. Ovi visokoškolci kao da su poneli čitav svoj mikrokosmos iz svojih gradova i strpali ih u sobice dva sa dva. Knjige, saksije sa cvećem, sitnarije , posuđe, slike sa ekskurzija... Ono na šta se većina studenata žali upravo je nedostatak prostora. Ali za sve one sa koncentracijom kolibra kojima smeta gužva u sobi, svoju radnu obavezu iliti učenje mogu da obavljaju u posebnim čitaonicama. One su priče za sebe, a atmosfera i nije baš tako zamorna i dosadna kao što bi se reklo. To je ujedno prilika za konsultacije, razmenu skripti, stručnih nedoumica, ali ponekog pogleda i osmeha... Neki je zovu i «šmekaonica»...
        Međutim, kao što to obično biva učenje nije jedina aktivnost žitelja ovog «polisa».Život u Studenjaku ponekad podseća na geto ili Andrićevu «Prokletu avliju». Neki od njih bi u šali prokomentarisali: «Mi odavde ne moramo nigde da izlazimo, tu postoji sve što nam je neophodno. Od lekara, prodavnica, frizera, obućara, sportskog terena, kafića i diskoteke pa do pozorišta. Sve je tu i na dohvat ruke.
       Zna se da od nauke nema ništa praznog stomaka. Zato moramo da pomenemo studentski restoran koji se nalazi u krugu Studentskog grada. Ma kakva hrana bila studenti će se uvek žaliti. De gustibus non disputantum est! (O ukusima ne treba raspravljati). U jednom se svi slažu - ne moraju da pripremaju hranu niti da brinu o posuđu!
       Opšti utisak o Studenjaku je da je on najlepši u proleće, najživlji pred ispitne rokove, najkonfuzniji u vreme raspodele soba i selidbe. S proleća ozelene parkovi, napune se klupice... Ima i onih dokonih koji spremaju ispite pod drvetom ili vedrim nebom. U maju su puni redovi ispred letnje pozornice, tada je program najbogatiji. Zimi je praznjikavo, tada su aktuelne žurke po sobama i sedeljke, a domska diskoteka najviše profitira.
       Posebnost i šmek Studenjaka krije se u različitosti njegovih stanovnika. Ima ih sa svih strana, različitih temperamenata i mentaliteta. I svi se druže, dele isti jezik, iste trikove snalaženja u velikom gradu, školovanju. Neobičan je osećaj biti sustanar, komšija nekome ko je i isti i različit...
                  

POTEŠ KOĆE
Česti su problemi sa instalacijama pa i kada nema restrikcija studenti su ponekad u mraku. Zatim, tu su i predratni vodokotlići, slavine, trule sudopere koje se često menjaju, ali im je kratak rok. Dužnost stanara je da svaki kvar prijavi, a o popravci brinu domski majstori. Poslednjih nekoliko godina studenti koji stanuju na poslednjim spratovima imaju dosadan i mučan problem. Prokišnjavanje. Ionako tesne sobe uzurpirali su lonci, šerpe i lavori koji skupljaju vodu sa plafona. Nadležni kažu da je ovaj problem nerešiv, sve dok se ne pristupi detaljnom i ozbiljnom renoviranju.  Renoviranja, ipak, ponegde ima. U prvi blok se najviše ulaže. On ima recepcijski smeštaj, sobarice, nov nameštaj, sobe uredno okrečene, sjajan parket. Osim što je tokom godine na raspolaganju domaćim, preko leta se izdaje i stranim studentima. Studentski Grad pruža i hotelski smeštaj u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama u rangu hotela B kategorije. Noćenje sa doručkom iznosi 14 evra.

MENZA           
Studentski restoran u okviru Studentskog grada najveći je ove vrste u Beogradu. U njemu se dnevno priprema više od 2 000 porcija za svaki obrok. Meni je raznovrstan, zastupljena je domaća kuhinja. Za svaki obrok na meniju je obavezno čorba ili supa, kao glavno jelo neka vrsta mesa, povrće i za kraj dezert. Za studente koji se finansiraju iz budžeta Ministarstva prosvete i sporta doručak košta 17, ručak 30 a večera 25 dinara. Inače u Beogradu ima 7 ovakvih restorana u kojima se proizvodi oko 22 000, dok se u osam distributivnih punktova distribuira oko 4 000 obroka. Usluga je na principu švedskog stola.

MODERNIZACIJA
Bez obzira na prilično zastareli izgled u Studentski grad se ipak uvode neke novine. Svaka soba ima direktan pristup Internetu, a troškovi se plaćaju putem telefonskog računa. Tu je i besplatna kablovska televizija, a u prvom bloku se nalazi internet centar sa svim pratećim kompjuterskim uslugama. Od nedavno Studentski grad je pod video nadzorom, a uveden je i nov sistem evidentiranja i legitimisanja stanara i korisnika studentskog restorana putem novih elektronskih kartica. Ovim sistemom je olakšana kupovina bonova za ishranu i plaćanje stanarine.        

PROSTOR ZA VEŠ½BANJE
Među studentima Fakulteta muzičkih umetnosti ima petnaestak onih koji stanuju u Studentskom gradu. Sviraju violinu, flautu, čelo. Ne žale se na uslove stanovanja u domu, ali postoji drugi problem. Ono što im predstavlja najveću poteškoću je nedostatak prostora za vežbanje. Studenti sa ostalih fakulteta mogu da uče u  čitaonicama. Međutim, za ove mlade umetnike nije slobodna ni jedna jedina prostorija. ''Na fakultetu su jedino wc-i slobodni, pa nas dvoje, troje vežba tamo, a na hodniku nekad bude i po dvadesetak ljudi koji u isto vreme sviraju. To je dobro za koncentraciju, ali...'' - govori Sonja Krga, student treće godine flaute, i dodaje: '' U domu nije dozvoljeno, ali kad nemam izbora, moram da vežbam u sobi''. Uprava Studentskog grada nije izašla u susret iako su se studenti žalili. Dom kulture je ponudio neke svoje prostorije na raspolaganje, ali ni to nije pravo rešenje zbog toga što imaju svoje programe pa je slobodnog vremena za studente veoma malo. I pored ovakvih problema oni ostvaruju dobre rezultate. Imaju ambicije za dalje školovanje i često nastupaju. Neke njihove koncerte mogu da slušaju i stanari Studentskog grada pošto su česti gosti Doma kulture.

MIRJANA MILANOVIĆ, FPN