PORTABL MARATON

portabl maratonPonuda: završi faks do svoje 21.godine, sa školarinom plaćenom od države, ali sa €14,000 duga na kraju!

Ponuda naravno ne važi za ovu dr­žavu, naime, spomenuti iznos je prosečni dug studenta po završetku studija u Engleskoj i Velsu, prema istraživanju "Money Matters Survey", banke ,,NatWest", 2003. Prema istom istraživanju očekuje se da će se ova cifra udvostručiti za par godina. Ako ste ikada razmišljali o višem obrazovanju na zapadu, možda će vam ovaj pregled, kao i lični osvrt na smisao i svrhu svojih studija jednog "bivšeg engleskog studenta", u tome pomoći.

 

:::::: START


Upis na jedan od mnogobrojnih fakulteta i koledža u Velikoj Britaniji vrši se uglavnom sa 18 godina (mada se sreću i tzv. "mature students" - autor ovog članka je imao kolegu, dedu od 70 godina!), a u većini slučajeva ne pola­že se prijemni ispit već se kao kriterijum za upis uzimaju ocene iz srednje škole. Studenti se prijavljuju na nekoliko fakulteta preko centralnog sistema za prijave, i na osnovu dobijenih ponuda, odnosno ispunjenih uslova, upisuju se na jedan od njih. Tu se studenti neretko susreću sa svojim prvim razočarenjem, kada su zbog malog broja mesta ili neispunjenim uslovom za željeni fakultet prinuđeni na "second choice", odnosno na upis na fakultet koji im je bio drugi ili treći po redu na spisku.

:::::: TRKA


Ove poteškoće se brzo zaboravlja­ju u vrtlogu prvih nedelja fakulteta, prvih predavanja, prvih radova i prvih rokova. Najveći broj fakultetskih kurseva traje tri prilično intenzivne godine. Izuzetak su medicina, arhitektura i jezici, gde se podrazumeva je­dnogodišnji boravak u inostranstvu između druge i treće godine radi usavršavanja dotičnog jezika.


Kursevi su fleksibilni i mogu se donekle "krojiti" pre­ma nahođenju studenta. Tako da od 120 bodova ili "credits", koliko student treba godišnje da skupi za uslov, 60 (recimo) se stiče na obaveznim ("ćore") predmetima, dok se još 40 stiče u okviru katedre ali kroz izborne predmete vezane za smer, a preostali broj bodova se (uz određena ograničenja) može steći čak na drugoj katedri, ili fakultetu.

:::::: FINIŠ 


Sistem ocenjivanja i polaganja je ono što možda najviše razlikuje engleski sistem od ovdašnjeg. Ten­dencija je da se sve veći deo konačne ocene za određeni predmet stiče to­kom godine, a ne na završnom ispitu, tako da na seminare, radove i poneki kolokvijum otpada dobrih 60% ko­načne ocene. Ovo donekle smanjuje pritisak završnog ispita (koji je skoro uvek pismeni - usmeni ispiti su re-tki) i potrebu za kampanjskim uče­njem i "bubanjem", a čini se i da se više nauči.


Međutim, treba napomenuti da mogućnost da se padne na ispitu NIJE predviđena! Postoji samo je­dan ispitni rok semestralno, u kojem se polažu SVI odslušani predme­ti iz prethodnog semestra (obično 5-6, sve u roku od nedelju-dve dana). Prolazna ocena je 35%, što retko ko ne zadovolji, ali zato dobijena ocena stoji, hteo to student ili ne, i uračuna­va se u prošek... Sledeći semestar se nastavlja bez mogućnosti ponavlja­nja ili poništavanja.


Na kraju studija se na osnovu prošeka dodeljuje završna ocena, i to po pomalo arhaičnom opisnom sistemu: prvoklasna ("First Class"), viša drugoklasna ("Upper Second Class"), niža drugoklasna (,,Lower Second Class") i ona koju niko ne bi poželeo, trećeklasna ("Third Class"). Sve ispod toga, od 40-44% smatra se prolazom bez ocene, a ispod 40% je "Pao", što je prilično redak slučaj.

:::::: MEDALJA


Ima onaj vic: "Š ta kažeš diplo­miranom filologu kad ga sretneš?" "Dajte mi Big Mek i veliku Kolu'". Š alu na stranu, u Engleskoj kao i svu­da, nameće se pitanje, šta posle?


Na zapadu ne postoji toliko usa­đen pojam "struke", pogotovo kada su društveni i jezički smerovi u pi­tanju. Naprotiv, veliki broj studenata nakon fakulteta nema dalji dodir sa smerom koji su studirali. Današnje međunarodne firme često ne traže istoričare, jezičare, sociologe itd. već mlade, sposobne ljude koji su svo­jim boravkom na fakultetu pokazali inteligenciju, kapacitet da uče i da motivišu sami sebe, i potencijal za dalji napredak u nekom konkretnom poslu koji se najčešće uči ,,u hodu". U svakom slučaju, zaposlenje posle faksa uopšte nije zagarantovano ni tamo, i život studenta u poslednjem semestru treće godine je velikim de-lom obuzet ovim pitanjem.

:::::: ISKUSTVO

Sve ovo o učenju, ocenama itd. je naravno samo mali deo priče o studentskom životu. Odlazak na fa­kultet predstavlja jednu od velikih životnih avantura. Za studenta u Engleskoj, kao i ovde, ovo najčešće podrazumeva selidbu u drugi grad i sve što to povlači: prvu "slobodu" od roditeljskog nadzora i mogu­ćnost uređenja sopstvenog života, prve neuspele pokušaje pranja veša (za mene je bilo otkriće da se bele stvari peru odvojeno od ostalih!) i kuvanja, a i često upuštanje u buran društveni život, sa svim što to po­drazumeva. Za mnoge ovo ostane i kao najupečatljivija uspomena na studentski život, da ne kažem jedan od najvećih krivaca za nepotrebno veliki dug.


Moje iskustvo sa studija je da sam u svoj toj slobodi, kao mlad čo-vek imao priliku da u stvari prvi put susretnem samog sebe, onakvog ka­kav stvarno jesam. Bez roditeljskog "zvona", lišeno svake kontrole, moje pravo "ja" je moglo da dođe do izra­žaja. I ne mogu da kažem da su mi baš najmilije te uspomene. Iznena­đen sam koliko su brzo neka načela, moralna i ostala, koja sam poneo iz porodice, za koja sam mislio da su neprikosnovena, mogla da "padnu u vodu". Čudi me i to što nisam bio u stanju da iskoristim vreme studija za ozbiljnije razmišljanje o životu i o njegovom smislu; bilo je tako lako ispuniti svoj život svim i svačim a ova pitanja zaobići i zanemariti, barem privremeno.


Završio sam fakultet sa vrlo dobrom ocenom (komisija je oči­gledno bila dobro raspoložena tog dana), i sa relativno malim novča­nim dugom (oko €1200!). Onaj dru­gi dug koji je tek kasnije prispeo za naplatu javio se kao posledica nere-šavanja najvažnijih životnih pitanja u to vreme. To su pitanja koja svaki student može i treba sebi da postavi, bez obzira u kojoj državi studirao - odakle sam, ko sam, kuda idem? Nerešena, ona postaju duhovni i duševni teret koji nijedno obrazova­nje na svetu samo po sebi ne može da olakša.
Studije su jedinstvena prilika da čovek stekne novo znanje, nove prija­telje i upozna nove vidike, i za tu pri­liku smo spremni da platimo cenu. Ali studije su prilika i da čovek bolje upozna samog sebe i potraži smisao u životu koji će prevazići puko inte­lektualno znanje i društveni život. Koja je cena takvog znanja?

Mark Daniels