KA EVROPI PREKO BOLONJE

ka evropi preko bolonjeReč tranzicija je postal toliko uobičajena da bi predstavljalo problem objasniti je i pored te njene uobičajenosti.Uostalom,o tome šta je tranzicija postoji obimna literatura.Sama reč(transition)sa engleskog bi se moglo prevesti kao prelaz ili možda slobodnije-prevazilaženje.Posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a ovaj pojam pre svega podrazumeva prelaz iz komandnog,planskog,čak bi se moglo reći monopolističkog načina proizvodnje,gde je država monopolista,u tržišno-kapitalističko-konkurentski način proizvodnje,prodaje i dr.Do promena ipak dolazi i u drugim oblastima života,ne samo u politici,koja u svakom slučaju ostaje povezana sa ekonomijom

u zemljama bivšeg realsocijalizma.Tranzicija nije mimoišla ni nauku,obrazovanje i dr.


Tranzicija na univerzitetu mogla bi se na najkraći način izvesti putem prihvatanja,prilagođavanja i primene standarda uobičajenih u dokumentu zvanom Bolonjska deklaracija.Š ta je Bolonjska deklaracija i šta ona govori?
Bolonjsku deklaraciju doneli su evropski ministri za obrazovanje i saopštili je 19.juna 1999.godine.Bolonjskom deklaracijom se naglašava centralna uloga univerziteta u razvoju kulturnih dimenzija Evrope i stvaranje evropske zone visokog obrazovanja.Ciljevi evropskih univerziteta trebalo bi da budu jačanje mirnih,stabilnih,demokratskih društava,kao i širenje evropske kulture.Da bi se to postiglo potrebno je raditi na konkurentnosti i atraktivnosti univerziteta.Zato je,prema usvojenim stavovima,neophodno preduzeti sledeće:


~ Usvajanje sistema lako razumljivih i uporedivih akademskih zvanja;


~ Usvajanje sistema u osnovi zasnovanog na dva glavna dela školovanja-studentskom i diplomskom.U Srbiji recimo,danas postoji studiranje,diplomiranje,pa zatim postdiplomske studije.U Evropi imamo to bazično studiranje,tzv.dodiplomske studije,koje mogu trajati tri ili četiri godine,zavisno od države,zatim diplomske-što je ravno našim postdiplomskim studijama;


~ Uspostavljanje sistema kredita kao odgovarajućeg izvora za unapređenje najšire moguće mobilnosti studenata;


~ Unapređenje same mobilnosti i saradnje kako studenata tako i profesora i drugih.
Na kraju deklaracije naglašava se značaj različitosti,u smislu kulture,jezika i potreba za njenim očuvanjem i razvojem.


Sve ovo ipak zvuči pomalo apstraktno.Jednostavno,studiranje u Evropi nije na svim univerzitetima isto ali princip jeste sličan.Prvo,i možda najvažnije je to što svako ima pravo da izabere određene kurseve koje će pohađati.Kursevi su uglavnom jednosemestralni,obrađuju uzak krug pitanja koja se odnose na dau oblast.Takođe je veoma važno to da svaki kurs ima otprilike naznačen obim rada koji je potreban za savladavanje predmeta.Obzirom da se zahteva stalan rad,kao i prisustvo na fakultetima-što kod nas baš i nije običaj-tokom cele godine,obaveza pisanja seminarskih radova,onda je to valjda razumljivo.Sada,kakvi su ispiti?U suštini,moglo bi se reći da su ispiti puka formalnost.


Treba još reći da je Srbija pristupila ovim procesima,a rezultati bi ,po svemu sudeći,trebalo da budu vidljivi u predstojećoj školskoj godini.Privođenje kraju usklađivanja sa ovim sistemom visokoškolskog obrazovanja predviđeno je za 2010.godinu.


Da li će to tako i biti ostaje nam da vidimo.U Srbiji su se uvek javljale određene snage koje su se iz raznoraznih razloga plašile promena.Veliko je pitanje koliko će se ovaj otpor pokazati  u krugovima onih ljudi koji utiču na odluke o sudbini visokog obrazovanja.


Na kraju mi ostaje samo da se nadam da će reformske snage biti jače i da će se ipak sva ova usklađivanja sa Bolonjskom deklaracijom privesti kraju u naznačenom roku i da žalim što možda i neću u potpunosti biti u mogućnosti i da uživam u posledicama ovih promena.
Da li je to i vaš stav ?

Igor Pešić