"Anti Trafiking Centar"

Anti-trafiking"Anti Trafiking Centar" nevladina, neprofitna organizacija, čija je misija promovisanje univerzalnih ljudskih prava u Srbiji i regionu.

ATC kroz svoj program alternativne edukacije pokušava da doprinese suzbijanju trgovine ljudima, s naročitim naglaskom na uzrocima topg problema, kao što su rodno zasnovano nasilje, siromaštvo i nezaposlenost i nedostatak povoljnih mogućnosti. Trgovina ljudima je samo jedan od najekstremnijih manifestacija kulture nasilja i kršenja ljudskih prava i zbog toga, govoriti o trgovini ljudima, znači govoriti istovremeno o siromaštvu, marginalizaciji, diskriminaciji, nasilju, različitosti i ljudskim pravima. Alternativna edukacija,

započeta skoro samim osnivanjem grupe, realizuje se na sistematski način u vidu projekata (radionice, seminari, predavanja, treninzi i tribine).

Tokom 2004. godine u saradnji sa EXIT muzičkim festivalom, MTV fondacijom i Freedom House-om, ATC je organizovao veliku medijsku i volontersku kampanju "Stop Human Trafficking" koja je za cilj imala informisanje javnosti, pre svega mladih ljudi o opasnostima i mreži trgovine ljudima.

Ove godine otišlo se korak dalje i radili veliku kampanju pod nazivom "Dok nasilje ne prestane".
 Kampanja " Dok nasilje ne prestane " deo je globalnog pokreta V- DAN (V-Day), čiji je cilj zaustavljanje nasilja nad ženama V-Day je inspirisan nagrađivanom pozorišnom predstavom Iv Ensler "Vaginini Monolozi".

 Iz predstave je proistekao " V Day"- globalna kampanja za okončanje nasilja nad ženama. Kroz kampanje V Day-a, lokalni volonteri organizuju na svojim scenama godišnja dobrotvorna izvodjenja ''Vagininih monologa'' u cilju podizanja svesti i prikupljanju sredstava za grupe koje se bore protiv nasilja u njihovim zajednicama.

Svake godine V-Day podržava grupu žena, koje su preživele nasilje, u cilju privlačenja medijske pažnje i prikupljanja sredstava za njihovu podršku. Ove godine u fokusu globalnog V- Day-a bile su "Žene za utehu", žene primorane na pružanje seksualnih usluga japanskim trupama u Š angaju i Kini u toku Drugog svetskog rata. U fokusu naše lokalne kampanje "Dok nasilje ne prestane" bila je organizacija "Kolo" iz Novog Travnika, koja radi sa ženama koje su pretrpele nasilje tokom rata u Bosni.
 
Sama kampanja " Dok nasilje ne prestane" odvijala se od sredine marta i tokom aprila deljenjem letaka sa informacijama o kampanji i razgovoru volontera i volonterki Anti Trafiking Centra sa građanima i građankama.

U subotu 22. aprila 2006. projekat "Dok nasilje ne prestane" Anti Trafiking Centra kulminirao je celodnevnim programom u sklopu svetskog V-Day pokreta.
Tokom dana organizovana je radionica (Vagina Workshop) u Studenskom kulturnom centru (SKC) za aktivistkinje i gošće iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, itd.

Sa početkom u 20h, na velikoj sceni Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta (JDP), pred prepunom salom i uz ovacije, izvedena je predstava "Vaginini monolozi" u režiji Jelene Bogavac. U izvođenju ovog nagradjivanog komada u našoj zemlji, učešće su uzele poznate domaće glumice kao što su: Mirjana Karanović, Danica Maksimović, Ana Sofrenović, Anita Mančić, Nataša Marković, Danijela Vranješ, Jelena Ilić, Vladislava čorđević i Hristina Popović.

Kao specijalne gošće pridružile su im se zagrebačka glumica Anita Matić, i dve poznate strane ličnosti koje su prihvatile poziv ATC-a da podrže i uveličaju ovaj dogadjaj, Beatriz Luengo - popularna španska glumica (Lola - iz serije "KORAK NAPRED") i  Myleene Klass - poznata engleska pijanistkinja (ex-pevačica pop grupe  Hear's Say"). Kampanja "Dok nasilje ne prestane" samo je prvi korak. Problem nasilja nad ženama ne može biti rešen jednom kampanjom, već kontinuiranim i upornim naporima svih institucija, nevladinih organizacija, medija, građana i građanki. Izuzetno je važno da priča o nasilju, kao velikom društvenom problemu stalno bude prisutna u javnom prostoru, i tu se saradnja institucija, nevladinih organizacija, medija, građana i građanki javlja kao pitanje od ključnog značaja.

Pozivamo sve koji su inspirisani osnovnim konceptima i vrednostima ljudskih prava, osobe obe pola, svih rasa, životnog doba, sposobnosti, etničke pripadnosti, vere i nacionalnosti i seksualnog opredeljenja da nam se priključe u borbi protiv ovog zla.

ZA SVE DODATNE INFORMACIJE:

Anti Trafiking Centar (ATC)
Resavska 1, Beograd, Srbija
Tel/Fax: +381 11 3239-002; Mob: +381 63 626 807
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ; www.atc.org.yu

Organizacije-promocija

"Dan posle - epilog"

epilogUstajem s prvim zracima sunca. Ali bukvalno. Cele noći nisam oka sklopio. Posle jutarnje rutine u kupatilu i iščuđavanja crnilu podočnjaka, izlećem na svež vazduh u nadi da će me to osloboditi tri tone teškog tuča s grudnog koša.

Kej je pust. Samo psi lutalice i ja. Dunav se lagano mreška i teče. Naniže. Panta rei!, pomislim dok ulazim u istoimeni kafić na obali. Simbolika? Ih, bre, kakav si, tebi bi i Š½uta greda imala neko tajno značenje. Uživaj u trenutku. Trebaće ti! Naručujem standardno: kafu s mlekom i kiselu. "Ej, brate, čestitam!" Mika konobar mi pruža ruku. "A na čemu?" odgovaram začuđen, na silu vraćen iz dubioze suludog toka svesti.

"Pa na diplomi. Čoveče, već si postao izgubljeni intelektualac! Samo ti đozluci fale!" "Ah, da hvala...", nevešto pokušavam da se izvučem.

Zona sumraka. Juče sam položio poslednji ispit a kao da mi je u magnovenju prošlo sto godina. Da nemam indeks i ono parče bledunjavo odštampanog papira kao dokaz, ozbiljno bih se zapitao da li se to stvarno desilo. Definitivno,  podsvest je čudo. Brzina potiskivanja neprijatnih događaja će uskoro dostići svetlosnu.

Mnogo samuješ i dugo ćutiš, sine moj, zatravljen si snovima, izmoren putevima duha. Lik ti je pognut i lice blijedo, duboko spuštene vjeđe i glas kao škripa tamničkih vrata. Iziđi u ljetnji dan, sine moj!

A mislio sam da će sve biti drugačije. Na ulici me niko ni ne primećuje. Pa zar se ne vidi da sam sad doktor? Š est godina truda stalo u dva slova. Pa šta, velika stvar, nisi jedini. "™Alo, čoveče, malo entuzijazma, pomisli samo da nećeš morati više da učiš. Dobio si svoj život nazad. Raduj se! Čemu? Muka me hvata kad samo pomislim na traženje posla. Niko ne ceni trud, sve se završava preko burazera i zemljaka. Umesto što sam se bezrazložno nervirao oko ocena, bolje bi mi bilo da sam tražio vezu.

"Š ta si vidio u ljetnji dan, sine moj?" "Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovjek slab i kratkovjek."

Š etalište polako počinje da se puni. Deda stalno zastajkuje da se odmori, angina pektoris sto posto,  klinca svrbe krastice od boginja, jadničak se ubi od češanja. A ovaj sa slušalicama na ušima, em što će ogluveti, em će dobiti artritis u kolenu od trčanja. Biciklistu neću ni da komentarišem, ako tako nastavi viđen je za tumor testisa. A mlada menadžerka u bezličnom sivom kompletu, osim što bi mogla da promeni garderobu, ukočena je kao da je progutala motku i idealan kandidat za antistres program.

Najgori si, potpuna profesionalna deformacija. Gde ti je empatija, humanost, altruizam?

"Š ta si vidio u ljetnji dan, sine moj?" "Vidio sam da je ljubav kratka a glad vječna."

E, sad ozbiljno? Od čega ti nameravaš da živiš? U kom pravcu želiš da usmeriš karijeru? Pomoći ljudima ili zaraditi? Može li se to nekako spojiti? A specijalizacija? E sad meni treba nešto za smirenje. Duboko udahni, tako, jedan, dva, tri... Gledaj u vodu, razmišljaj pozitivno. Ne vredi planirati, ionako se čovek tu malo pita. Moje je da se trudim, budem što bolji a ostalo... Ima ko o tome brine. 

 "Š ta si vidio u ljetnji dan, sine moj?" "Vidio sam da je ovaj život stvar mučna, koja se sastoji od nepravilne izmjene grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku."

Hm, možda bi ipak mogao da pokušaš? Ajde, ajde, razmišljao si o tome. Imaš dobar prosek, možda ti uleti i neka stipendija, a imaćeš još najmanje dve godine da se odlučiš šta dalje. Pogledaj na netu koji su uslovi za postdiplomske. U inostranstvu?

"Hoćeš da usneš, sine moj?" "Ne oče, idem da živim."    

Aleksandar Petrović feat. Ivo Andrić

Hoću da radim,bre

hocu da radimZavršili ste fakultet ili ga završavate, tražite posao, a u oglasima najčešća stavka - iskustvo. Znajući da je na većini naših fakulteta praksa u nekoj firmi misaona imenica, a tamo gde postoji svodi se na period od mesec dana preko leta, javlja se veliki problem. Š ta vam preostaje - da radite neki bezveze posao (i da se pitate zašto ste uopšte studirali), ili da budete volonter ili pripravnik i tako steknete iskustvo, pa onda da probate da nađete nešto bolje. Ako vam kažem da je u februaru 2006. bilo 998.845 nezaposlenih, da se mesečno zaposli u proseku oko 50.000 nezaposlenih a da je od toga 500 pripravnika (prosek), što su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, da li još uvek mislite da nema razloga za paniku?!

Trenutna situacija je takva, ali ne može (i ne sme) da potraje. Za par godina bi trebalo da bude bolje, bar tako kažu. Trenutno naši Univerziteti prolaze kroz reformu, tj. uvođenje principa Bolonjske deklaracije. Iako je to naša država potpisala 2003, tek 2005. je usvojen novi zakon o visokom obrazovanju. Više od 50% fakulteta je sprovelo reforme u nastavnom programu a za dve godine bi trebalo to da urade i ostali fakulteti. U novoj strukturi, bitna komponenta će biti studentska praksa, koja će biti uvedena sa odgovarajućim brojem poena u studijske programe. Međutim, nije samo praksa ono što nedostaje našem obrazovanju. Nomenklatura zanimanja nam je bajata, a mladi nemaju svest o tome gde mogu i šta da rade, odnosno kako najbolje da upotrebe stečeno znanje. ''Ne znamo još šta i zašto školujemo i da li se za 21. vek može školovati unutar granica disciplina koje su određene u 19. veku. Ono što su bile interesantne i jasno omeđene discipline ne mogu biti, a praksa nas uči i da nisu, discipline koje postoje u 21. veku. Idite na sajt nekog Univerziteta u Evropi i pogledajte njihove fakultete, videćete departman za mehatroniku (nastao ujedinjenjem mašinskog fakulteta i instituta za tehnologiju), departman za inženjersku tehnologiju (ujedinjenjem građevinskog, tehnološkog i još jednog fakulteta). Nekadašnje fakultete ne možete nigde prepoznati. To treba da ostvari integrativna funkcija fakulteta"- kaže Srbijanka Turajlić, predsednik Alternativne akademske obrazovne mreže.

Š to se poslodavaca tiče, oni su zainteresovani da omoguće studentima praksu, ali su opterećeni silnim taksama i administrativnim problemima koji su nametnuti od strane države. Studenti na praksi bi mogli da primaju neki lični dohodak u visini stipendije (npr. 4500 din.), koja je oslobođena od poreza i doprinosa, što poslodavcima najviše i smeta. Država izgleda nema ni u viziji za blisku budućnost studensku praksu, jer praksa nije regulisana nijednim zakonom. Na primer, može se desiti da finansijska inspekcija, u nekom preduzeću zatekne praktikanta, i postupajući po zakonu o radu, podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica zbog nalaženja nezaposlene osobe u službenim prostorijama preduzeća. Onda su svi na gubitku: student, poslodavac, fakultet, država. Nema komunikacije na liniji država - privredni sektor - univerzitet, a studente retko ko sluša. Mada, pogledajte šta su francuski studenti uradili povodom zakona o prvom zaposlenju, koji im nije odgovarao. Posle njihovih protesta Vlada je povukla sporni zakon.

Zanimljiv podatak je da je početkom 20. veka u Srbiji postojala obavezna praksa. Tada su Ministarstva izlazila u susret studentima i slala ih na praksu. A danas, sto godina kasnije, nemamo niti praksu, niti bilo kakav sistem. Zar toliko idemo unazad!

Student 6. godine medicine, Verica Milosavljević kaže da oni imaju sasvim zadovoljavajući nivo prakse i da su po završenom fakultetu sasvim spremni za posao (bilo bi zlo da nije tako). Dok student mašinstva kaže: "Kakva praksa, toga kod nas nema." Postoje pozitivni primeri, ali su malobrojni. Npr. na Pravnom fakultetu u Nišu postoji advokatska kancelarija za siromašne, gde studenti besplatno zastupaju građane. A šta po zaposlenju, da li imamo dovoljan nivo znanja i veština? Inženjer rudarstva, sveže zaposlen kaže: "Mi smo imali neku praksu, ali to nije isto kao kad te bace u rudnik. Ja se snalazim, malo se pravim pametan a malo učim od drugih."

Tržište rada bi trebalo da bude mesto gde se susreću svet rada i svet obrazovanja. Međutim oni se trenutno mimoilaze. Prošle godine 21.442 radna mesta za fakultetlije, 1.116 za magistre, 1.105 za doktore nauka ostala su nepopunjena, jer nisu usklađeni zahtevi poslodavaca sa onim što mlade stručnjake umeju i mogu da nauče profesori fakulteta u Srbiji. Poslodavci očekuju da oni imaju potrebno znanje za obavljanje posla, usklađeno sa savremenim naučnim i tehničkim dostignućima, veštine samoorganizovanja, samostalnog rešavanja problema i učenja, sposobnost za timski rad, komunikacione veštine, da poznaju informacione tehnologije, bar dva strana jezika i po mogućstvu da se bar malo razumeju u finansije. Sve pomenuto, sem znanja, naši fakulteti ne mogu da pruže studentima.

Uprkos svoj ovoj zbrci, čini mi se da se stvari polako poboljšavaju. Prilagođavanju obrazovanja i tržišta rada, što bi dovelo do bolje zapošljivosti, trebalo bi da pomogne nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2005. do 2010. godine, koja je usvojena i harmonizovana sa smernicama i preporukama EU i Međunarodne organizacije rada. Za 4-5 godina diplomcima će biti lakše da dođu do posla. Nama ostaje da čekamo da se to desi i, naravno, da tražimo posao

Svetlana Milenković, Biološki fakultet

Misterija ledenog doba

Ice AgeViše od 200 godina stručnjaci mnogih oblasti nauke daju veoma različite odgovore čak i na osnovna pitanja vezana za ovaj period istorije naše planete. Napredak nauke obezbedio je u poslednjih nekoliko decenija nove dokaze, ali su oni interpretirani na različite načine pa je umesto odgovora dobijeno još više pitanja. Tragovi ove zagonetke većinu istaživača su odveli u Sibir, gde su se odgovori na pitanja našli bukvalno pod njihovim nogama.

Mnogi misle da je Sibir jedan hladni zabačeni deo Rusije u kome vlada večna pustoš. Delimično su u pravu jer Sibir jeste hladan, ali ostatak tvrđenja je potpuno pogrešan.

Ne samo da nije zabačen, već zauzima teritoriju od 10 miliona kvadratnih kilometara što čini čak 58% celokupne teritorije Rusije! Kako u jednoj enciklopediji piše: "Ukoliko bi se Sibir izdvojio iz Rusije, bio bi najveća zemlja na svetu."

Ispitujući da li je pustoš koja tamo vlada večna, dolazimo i do srži misterije o kojoj je reč. Ne tako mali broj ljudi zna da pustoš koja danas postoji, ne boravi u tim krajevima previše dugo. Ostaci živog sveta koji se tu nekada nalazio su ogromni. Najbolji primer su takozvana groblja mamuta na kojima se ljudi bukvalno sapliću o mnogobrojne kosti zarobljene u tlu. Profesor Keith Eltringham sa Kembridž univerziteta procenjuje da su kljove bar 45000 sibirskih mamuta prodate u poslednjih 300 godina. Toliki broj prodatih kljova ukazuje na nekadašnju veoma veliku ukupnu populaciju mamuta. Najpoznatija je procena doktora Džozefa Diloua (Dr. Joseph Dillow) koji tvrdi da je moralo postojati oko pet miliona ovih velikih životinja.

Zašto bi mamuti uopšte želeli da žive u Sibiru? Sibirska vegetacija je toliko siromašna da omogućava preživljavanje samo nekolicini vrsta životinja koje su, za razliku od mamuta, prilagođene surovim klimatskim uslovima i oskudnoj vegetaciji. Morali su nešto da jedu i oni i druge životinje čiji su ostaci nađeni na istim mestima. Zanimljivo je da je preko 900km severno od arktičkog kruga, pored mamuta pronađeno još preko 60 vrsta životinja među kojima su sabljasti tigrovi, nosorozi, kamile, antilope i konji. Zar je moguće zamisliti ove životinje na beskrajnom snegu i ledu? Nađene su u zaleđenom tlu sa mnogobrojnim svežim biljem i ogromnim stablima voća. Jedan od primera je 30m visoko drvo šljive pronađeno zamrznuto sa zelenim lišćem i zrelim plodovima. Ironično je to što je jedina vegetacija koja na tom području danas raste, vrba visine 2,5cm.
Š ta nam o svemu ovome govori geologija? Ona nas uči da je do ledenog doba došlo veoma sporim promenama temperature i da su bile potrebne desetine hiljada godina da ono zaista nastupi. Ovaj pogled je tipičan za uniformističko tumačenje pojava koje je jedino dozvoljeno u modernoj nauci. Dokazi koji se uklapaju u teorije dugih postepenih promena se usvajaju dok se ostali zanemaruju jer ne mogu da uđu u okvire takvog pogleda na svet. Zar je moguće pronaći zaleđeno drvo sa zelenim lišćem i zrelim plodovima da se temperatura polako spuštala hiljadama godina? U ustima mamuta i ostalih životinja pronađeno je sveže tropsko bilje koje ne može da izdrži niske temperature. Poznati mamut Berezovka pronađen je očuvan skoro ceo, zaleđen u uspravnom položaju. Njegovo meso je tokom iskopavanja bilo dovoljno sveže da su psi kidisali na njega! Sveže meso životinje za koju se tvrdi da je izumrla pre 10000 godina! U utrobi mamuta kao i među njegovim zubima pronađene su cele nesažvakane mahune boba koje su još uvek sadržavale zrna. Ovaj najočuvaniji primerak, danas istaknut u muzeju u Sankt Petersburgu, nije jedini. Samo do 1960. godine, uprkos svim teškoćama rada u negostoljubivom okruženju, pronađeno je i pregledano trideset i devet sličnih primeraka.

Da biste mogli da zamislite koliko je truda potrebno da se pređe bilo kakva značajna razdaljina na teritoriji severnog Sibira, biće potrebno da vam predočim par činjenica. Reći da je Sibir prekriven snegom i ledom je blago zavaravajuće jer se dobija utisak da je prekriveno tlo nedaleko od zaleđene površine. Istina je u stvari da u mnogim oblastima tlo niko nikada nije ni video. Zabeleženi su slučajevi kada je kopano i do dubine od 1200m ali nisu dosegnute čvrste stene. Zamrznuto blato je otkrivano do dubina od čak 300m. U proleće kada temperatura počne da raste, otopi se ceo metar površinskog sloja stvarajući užasnu smešu mulja i kamenja. To je jedan od razloga zbog kojih se pretpostavlja da otkriveni ostaci čine manje od 1% onoga što se krije ispod površine.   
U susednoj Aljasci su takođe vršena brojna ispitivanja. Naftne komapnije su u oblasti Prudhoe Bay vršile iskopavanja do dubina od preko pola kilometra. Gde god su kopali nalazili su zaleđena stabla tropskog drveća, uglavnom palmi i ananasa, i ogromne količine sveže zaleđene tropske vegetacije. Cela tropska šuma nalazi se smrznuta nekoliko stotina metara ispod površine!

Da li je danas dozvoljeno dovesti u pitanje zvaničnu teoriju čija su tvrđenja pogrešna? Da li se sme uzeti u razmatranje mogućnost da se nekada dogodila svojevrsna katastrofa koja je prouzrokovala ovakve pojave? Ako mislite da jeste tako, varate se. Uniformistička nauka je jedina koja je dozvoljena da se propoveda u javnim obrazovnim ustanovama. I ako često nudi objašnjena suprotna činjenicama, ne dozvoljava se pominjanje teorija koje nude drugačija objašnjenja. Samo pominjanje da teorija evolucije ne daje objašnjenje nastanka života i da postoje druge teorije koje treba uzeti u razmatranje, dovelo je prošle godine grupu profesora jedne škole u Pensilvaniji na federalni sud. Proglašeni su krivim i neki od njih su izgubili posao. Kao da neko ne želi da podseća ljude na jednu veliku katastrofu poričući njeno postojanje i tvrdeći da se nikada ništa slično nije dogodilo već da sve stoji tako od početka stvorenja. 

ANTRFILEI:
Slike iz 1997. godine uzete tokom iskopavanja mamuta koji  je pronađen skoro sasvim ceo u zaleđenom zemljištu sibirskog poluostrva Taimir. Tokom celog iskopavanja bila je prisutna ekipa Discovery kanala koja je o  ovom poduhvatu snimila dokumentarni film.
Mamut Berezovka - najpoznatiji od svih pronađenih zaleđenih mamuta. Slika je napravljena u muzeju u Sankt Petersburgu gde je mamut prepariran i izložen u poziciji u kojoj je i pronađen 1901. godine u blizini reke Berezovka u Sibiru. Deo njegove surle i glave je rekonstruisan radi izlaganja u muzeju, jer je bio pojeden od strane divljih životinja pre dolaska naučnika koji su ga iskopali. 

Mapa područja na kome je pronađen najveći broj zaleđenih mamuta i nosoroga. Najočuvaniji primerci su pronađeni u zaleđenom zemljištu severnog Sibira, unutar Arktičkog kruga. Pronađeno je 58 ostataka mamuta i nosoroga, od čega 6 na području Aljaske. Pored ovih, pronađene su i desetine ostataka manjih životinja, vukova, zečeva, lisica, bizona, itd.

Nenad Tešović, ETF

A od banke: malo plastike zvane platna kartca!

karticaTeško bi se mogao zamisliti i jedan opušteniji razgovor sa prijateljima, a da se kao tema, u jednom trenutku, ne pojavi "analiza sadržaja" aktuelnih TV reklama, kojima postojeće banke pokušavaju da skrenu pažnju na svoje usluge trenutnim i potencijalnim klijentima. Kreatori pomenutih propagandnih spotova istinski su se potrudili da  nas ubede u «materijalno blagostanje» koje nas očekuje zakoračimo li baš u «tu i tu» banku. Upravo takav jedan razgovor sa prijateljima, inspirisao je autora ovog teksta da ispita šta je to što stoji iza pompeznih propagandnih slogana. Ili, drugačije rečeno, šta to banke od svojih usluga mogu da ponude studentu, kao nezaposlenom

licu u Srbiji?     

Verovatno ćete se zapitati kakvu to vezu pokušavamo da  pronađemo između prosečnog studenta u Srbiji, uglavnom nezadovoljnog svojim materijalnonim položojem   koji se zasniva na  džeparcu izdvojenom iz oskudnog roditeljskog budžeta, sa pričama o bankomatima, kreditnim i platnim karticama... Verovali ili ne, veza je moguća i to uglavnom na obostrano zadovoljstvo. Možda ne možete, sve i da hoćete, kupiti stan na kredit kao student, ali podići novac sa bankomata možete.           

Prvi korak u bilo kakvoj komunikaciji sa bankama jeste otvaranje tekućeg računa. Tekući račun se u gotovo svim bankama može otvoriti bez većih problema. Student, kao nezaposleno lice, ima mogućnost da otvori  račun u bilo kojoj banci u Srbiji.       

Kao važnije pitanje koje se nameće jeste koju banku izabrati. Odgovor može biti određen nizom, kako subjektivnih, tako i objektivnih razloga. U odabiru banke, pored objektivne ponude  bankarskih usluga i cene istih,  ljudi se često rukovode kriterijumima kao što su  lokacija poslovnica i  bankomata, tačnije udaljenost od stana ili fakulteta, zatim razgranatost mreže filijala, mogućnost provere stanja preko interneta, e- banking.... Uzevši sve ovo u obzir, možete posetiti neku od banaka ili, ukoliko vas mrzi da idete, možete posetiti sajt banke za koju ste zainteresovani. Tu ćete pronaći uglavnom sve potrebne podatke. Radeći na ovom članku, uočili smo da su bankarske ponude uglavnom slične, uz manja odstupanja.        

Sledeće pitanje, koje bi po logičnom sledu  trbalo postaviti pre pitanja o izboru banke jeste "Zasto?". Š ta je to što bi vas motivisalo da promenite svoje navike i umesto da od roditelja uzimate džeparac kao do sada, otvorite tekući račun na koji će vam oni uplaćivati novac? Razlozi su pre svega praktične prirode, pogotovu za studente iz unutrašnjosti, odnosno za studente koji studiraju van mesta boravka svoje porodice.        

Roditelji vam mogu slati novac na različite načine. Jedan od njih je poštanska uputnica, gde se obavezno plaća provizija i gde ste obavezni da ne mrdate od kuće čekajući poštara (Godo-a). Zatim, vrlo uobičajena praksa slanja novca iz unutrašnjosti jeste autobusom, gde šofer preuzima ulogu posrednika i garanta, uz, naravno, odgovarajuću nadoknadu (čast). Prijatelji i rođaci često izbegavaju da služe kao posrednici u slanju novca, stahujući od pljački.

Otvaranje tekućeg računa je jednostavniji (i svakako elegantniji) način primopredaje novca između studenta i roditelja. Potpuno praktičan, bezbedan, fleksibalan i  besplatan  put slanja novca. Uz tekući račun korisnik dobija besplatnu debitnu, u većini banaka,Visa Electron karticu. Zgodno je podsetiti da su debitne kartice one kartice koje omogućavaju plaćanje roba i usluge do iznosa koji se u trenutku plaćanja nalazi na tekućem računu (otprilike, kao pre-paid na mobilnom telefonu). Dakle, plaćate svojim novcem što predstavlja garant vašim roditeljima da se ne možete opustiti preko granice koju vam oni odrede.

ČEMU SLUŠ½E DEBITNE KARTICE?

Ove kartice imaju sledeće funkcije:


"¢ Plaćanje roba i usluga na prodajnim mestima, u zemlji i u inostranstvu, koja su opremljena elektronskim POS terminalima ili mehaničkim imprinterima.

"¢ Plaćanje roba i usluga putem interneta, kataloške i telefonske prodaje i sl.
 
"¢ Podizanje lokalne valute na Visa bankomatima, u zemlji i inostranstvu, kao i na šalterima banaka.

KREDITNE KARTICE

Debitne i kreditne kartice su medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, i u razvijenijim zemljama funkcionišu dugi niz godina. Mogle bi se definisati kao komad plastike koji sadrži neko sredstvo za identifikaciju (slika ili potpis) što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa. Prvi put su su pojavile u Sjedinjenim Državama, tokom 1920-tih godina, kada su pojedine firme, poput nekih naftnih kompanija i hotelskih lanaca, počele da ih izdaju svojim potrošačima. Njihova masovnija upotreba vezana je za period od 1950-tih u SAD, a u Evropi od 1970-tih godina. Upotreba kreditnih kartica kod nas bila je do skoro dosta skromna.

Iako su studenti uglavnom nezaposlena lica, većina banaka odobrava mogućnost dobijanja i  kreditnih  kartica (uglavnom Visa Clasic) koja omogućava beskamatno odloženo plaćanje. Kao što rekosmo, pošto studenti nisu zaposleni i nemaju redovna mesečna primanja, oni ovu vrstu kartice mogu dobiti uplatom deviznog depozita (minimum 100 EUR), oročenog na rok od 12 meseci u svrhu osiguranja potraživanja po kartici. Na ovaj depozit banka odobrava kamatnu stopu po oročenoj štednji koja zavisi od visine sredstava. Limit koji se odobrava klijentu po Visa Classic kartici odobrenoj na ovaj način je u visini položenog depozita.
Koje su prednosti kreditnih i uopšte platnih kartica? Uzevši u obzir najširu rasprostranjenost Visa kreditne kartice, našu pažnju smo usmerili na nju, a podaci do kojih smo došli uglavnom važe i za druge kreditne kartice.

Prihvaćena u celom svetu! 

Visa Classic kartica je najprihvaćenija kartica u svetu. Možete je koristiti pri kupovini na više od 23 miliona prodajnih mesta. Osim svakodnevnih kupovina VISA je idealna za plaćanje avionskih, železničkih, autobuskih i brodskih karata, te rent-a-cara, hotela i restorana.

Fleksibilnost!
 
VISA Classic karticom možete podići gotovinu na više od 750.000 bankomata u zemlji i inostranstvu koji imaju VISA/PLUS oznaku. Više ne morate brinuti hoćete li stići u banku pre zatvaranja jer VISA bankomati rade 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje.

Sigurnost! 

Prilikom plaćanja računa identifikujete se potpisom, a pri podizanju gotovine ukucavanjem svog PIN-a (tajnog identifikacionog broja). Taj broj važi samo za Vašu karticu i znate ga samo vi. Zato, ako karticu izgubite ili ona bude ukradena, niko drugi neće imati pristup vašem novcu. 

Potpuna kontrola troškova! 

VISA Classic karticu možete koristiti u okviru vašeg mesečnog limita, a iznos mesečnog limita potrošnje određuje i odobrava banka. Prilikom svakog plaćanja ili podizanja gotovine s bankomata dobićete potvrdu o učinjenoj transakciji. Na taj način vrlo jednostavno možete kontrolisati učinjene transakcije s detaljnim opisom istih na vašem redovnom mesečnom izvodu.
 
Odloženo plaćanje računa! 

Izvod ostvarenih transakcija se šalje jednom mesečno, a plaćanje računa je automatizovano: na dan dospeća stanje vašeg tekućeg računa smanjuje se za iznos koji dugujete, dakle ne gubite vreme u čekanju pred šalterom da platite račun.
  
 Potrošački kredit za studente!

Ako je verovati ocenama finansijskih stučnjaka, našim društvom vlada kreditna groznica. Jedina populacija koja je imuna na ovu vrstu groznice jeste studentska. Ipak, ako poželite da kupiti nešto na  kredit, nije nemoguće da to i ostvarite.

Student, s obzirom na to da nije u stalnom radnom odnosu i da nema redovna lična primanja,  u skladu sa propisima Narodne banke Srbije nije kreditno sposoban za podizanje potrošačkog kredita. Međutim, na vidiku je jedan oblik  potrošačkih kredita koji bi bio dostupan studentima, a to je Lombardni kredit.
Lombardni kredit je model kredita koji se odobrava na osnovu deviznog depozita u odnosu 1:1 sa odobrenim kreditom. Na ovaj depozit klijentu se pripisuje kamata, i po otplati kredita kijent podiže depozit uvećan za propisanu kamatu. Dakle, ukoliko imate ušteđevinu u vrednosti robe ili usluge koju nameravate da kupite, možete je položiti u banku kao depozit za kredit u istom iznosu. Kada otplatite kredit, podići ćete svoju ušteđevinu uvećanu za određeni procenat kamate. Postavlja se ključno pitanje - imate li ušteđevinu?

Sve u svemu, nije da banke u planiranju svojih poslovnih strategija ne misle na studente. Pitanje je koliko studenti, s obzirom na  lični standard, prepoznaju svoj interes u tome da postanu komitenti neke od banaka, koje nas svakodnevno vrbuju  manje ili više vešto osmišljenim marketingom. Iako se situacija u kojoj živimo ni iz daleka ne može svesti na onu popularnu  ""uđeš, izađeš i gotovo", treba razmisliti koliko bi vam život bio lakši otvaranjem jednog tekućeg računa. Svakako biste poštedeli sebe čekanja novca na autobuskoj stanici po neprijatnim vremenskim uslovima, ili biste bez problema u sred noći podigli novac koji vam je upravo nestao. Za početak dovoljno!

VladimirŽivanović, Filozofski fakultet