Zemlja kedrova i Halila Džubrana

studije u LibanuStudiranje u Libanu

Ako možete Beograd 90-tih - ne mislim samo na političke događaje, već na gradski život i svakodnevicu nas, običnog sveta - da sažmete u jednu sliku, onda ste uspeli da zamislite uličnu atmosferu u Bejrutu. Bila sam zapanjena koliko me sve podsećalo na našu zemlju. U trgovini se koriste dve valute - dolar i lira. Politika i potezi političara su jedan veliki neizdefinisani pojam, a ljudi žive po principu "snađi se kako znaš i umeš", s tim što u slobodno vreme svako upravlja državom i ima najbolje rešenje da izvuče zemlju iz krize (zvuči poznato?).

Kada odete u policijsku stanicu da potpišete boravišne papire, na kojima između ostalog stoji: "Izjavljujem da neću podizati bune i organizovati političke skupove, i neću govoriti ništa loše protiv Libana i drugih zemalja Bliskog istoka, osim Izraela", susretnu vas začuđeni pogledi službenika. "Ko još hoće da živi u Libanu?! pa mi svi samo čekamo da odemo odavde!" Zatim sledi samopljuvanje (u kome ne smete da učestvujete jer ste upravo potpisali izjavu u kojoj se ograničavate od takvih postupaka

Kao i nas, i njih ima više u dijaspori nego "kod kuće". Odnos cifara je 10 miliona prema 4 miliona za Libance (po pravilu najveće rodoljube) u inostranstvu. Pa da pomenem još i 400 godina pod Turcima, i 15 godina građanskog rata, koji su zaključili političari i vratili sve na isto... Samo što kultura i vera zahtevaju od ljudi da budu još otvoreniji, gostoprimljiviji i ljubazniji, a možda utiče i klima i obilje voća i povrća svih boja, svakodnevno na stolu.

Liban je relativno mali i lako ga je obići, a ima mnogo mesta koja treba posetiti poput Biblosa na moru, Baalbeka (najvećih ostataka rimskog graditeljstva u tom delu sveta), ograđenih parkova sa kedrovima (čuvenog libanskog četinara, od kojih poneki primerci u parku već 1500 godina prave hladovinu svojim divovskim deblima i krošnjama)... pa na kraju sam Bejrut, koji je, kao i svaka metropola, pun kontraverznih prizora.

Za one koji još ne znaju, da napomenem da je Liban zvanično hrišćanska zemlja (ove okolne, jače arapske zemlje imaju dovoljno razloga da se pobrinu da to tako i ostane). Zbog toga i otvorenost zemlje ka zapadu, naime Sjedinjenim Državama, utiče i na muslimansko stanovništvo koje uglavnom pripada umerenijoj struji. Priče kojima su me ispraćali za Liban, da me na aerodromu čeka haljina i feredža, nisu ni izbliza tačne. U Libanu ćete retko videti zabrađenu devojku ili ženu, mada poneke pokrivaju kosu maramom i retko se kupaju na plaži. To je još uvek privilegija samo muških članova porodice. Hrišćanske porodice (većinu čine maroniti - izvorno libanska verzija zvanične crkve koja priznaje papu) su uglavnom slobodnije i otvorenije po tim pitanjima.

O lepotama Libana bi se mnogo moglo pisati. Najinteresantnije je što u aprilu možete u jednom danu prepodne da provedete isprobavajući skijaške staze (na planinskom prevoju iznad mesta Bšare, u kom je rođen Halil Džubran) a poslepodne da šetate obalom mora, i ako imate sreće, čak da se okupate. Za vrućinu ne treba mnogo da se brinete jer je u Libanu manje-više sve klimatizovano.

Libanci, kao i mi, vole noćni život. Centar Bejruta, nedavno potpuno obnovljen nakon uništavanja u građanskom ratu i bombardovanju, leti je krcat ljudima. Ponuda je velika, pa ćete sigurno naći mesto po svom ukusu, mada će vas cene možda navesti da zavolite beskonačne šetnje i obilaske. Pronaći ćete skoro sve poznate lance restorana i kafića kao što su Mekdonalds, Rok kafe, Starbaks (moje omiljeno mesto), ali i elitna mesta. Međutim, ako zaista želite da doživite tamnošnju kulturu treba da odete u nacionalne restorane, kojih ima bezbroj. Za doručak treba da okusite man'uši (zamena za domaći burek), za ručak preporučujem kebab (poput grčkog girosa u varijanti sa ovčetinom ili piletinom), između obroka obavezno gricnite neku voćku, recimo mango, za večeru nađite nekog domaćina da vas povede u restoran gde služe najbolje libansko mezze (jelo sastavljeno od "svega po malo" - raznih salata, mesa, umaka, sireva... dakle tipično "čapkanje"), i nakon svega počastite se voćnim koktelom sa Daure. Još da pomenemo "kahvu" koja se konzumira na poznati način. Zar vam sama pomisao na ovakvu trpezu ne podiže raspoloženje? Pa onda vam samo preostaje da spakujete kofere!

Najbolje je, naravno, kada u Liban idete po preporuci, odnosno, kada znate gde i kod koga idete. Međutim, ne morate se brinuti oko sporazumevanja: svi Libanci manje-više govore bar malo engleskog ili francuskog. Odmah da dodam jednu napomenu - ako idete u Liban da utvrdite znanje arapskog (ovo je iz iskustva!) obavezno upišite kurs! Ili se smestite u porodicu u kojoj morate da pričate na arapskom, inače ćete doći kući samo sa boljim znanjem engleskog!

 

STUDIJE U Bejrutu postoje mnogi univerziteti, što strani što domaći. Libanci imaju mogućnost da studiraju na arapskom, engleskom, francuskom pa čak i nemačkom, što znatno olakšava stvar stranim studentima. Takav sistem ocenjivanja omogućava im da prenesu stečene ocene i "kredite" na univerzitete u svojim zemljama ukoliko tamo žele da nastave obrazovanje.

Ja sam u Liban stigla nekim čudnim putevima. Uspela sam da se povežem sa poznanikom prijatelja prijateljevog prijatelja, pa njegovog poznanika... kako to već biva. Tražila sam smeštaj i hranu na nekom fakultetu u zamenu za rad. Na kraju je to i uspelo. Dospela sam na Mediterranean Bible College, na kom sam uspela da pratim predavanja na engleskom, da pomalo (kad uspem da umolim nekog strpljivog Libanca) učim arapski, a kako bih mogla da otplatim stan i hranu, trebalo je da odradim 8 sati nedeljno u biblioteci . Liban, naročito Bejrut, prilično je skup, ali ja sam uspela da se održim (a ponekad i da se počastim) sa oko 170 $ mesečno.

Po povratku u Jugoslaviju, osetila sam da se u meni smestila neka oaza i sa njom neki mir. Mir koji možda govori da imam nešto svoje što mi niko ne može oduzeti, neko mesto gde mogu da se sklonim i da se ponovo setim svih onih prijatnih libanskih večeri, zabava, osmeha meni dragih ljudi. Nisam znala šta me čeka kad sam se sama uputila na taj put. Imala sam samo povratnu kartu, ime čoveka koji je trebalo da me dočeka na aerodromu i misli koje sam prethodno sistematski oslobađala predrasuda. Posle godinu i po dana provedenih u toj prelepoj maloj zemlji i nekoliko stečenih doživotnih prijatelja mogu da kažem da sam presrećna što sam bila dovoljno hrabra da se otisnem lađicom ka jednoj od obala svojih snova.

Učenje arapskog u Libanu:   http://www.al-bab.com/arab/language/lang.htm
Studiranje u Libanu:             http://www.studyabroadlinks.com/search/lebanon/ 
                                              http://www.campus-watch.org/article/id/1233 
Informacije o Libanu:           http://www.araboo.com/dir/arab-lebanon
                                               http://www.lonelyplanet.com/destinations/middle_east/lebanon/ 

Kornelija Srnec