Imperativ sreće

srecaDanas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali ne vide smisao za koji bi živeli

"Novcem se ne može kupiti sreća", kaže u jednoj staroj pesmi Henk Vilijams. Ali može bromazepan. U potrazi za bar trenutnim duševnim olakšanjem, stanovništvo u Srbiji, po nekim ranijim istraživanjima, popije godišnje oko 140 miliona lekova za smirenje a rezultati najnovijeg istraživanja govore da oko 47 odsto stanovnika Srbije ima depresivne simptome. Zvuči kao sasvim očekivana statistika posle decenije nesreća svih mogućih vrsta na ovim prostorima. Međutim, situacija ni u svetu nije ružičastija.

deklarativno nesrećan

Iako je savremenom čoveku deklarativno dato pravo da "traga za srećom", taj isti čovek sreću samodeklarativno ne nalazi. U vremenu kada se sreća "ima čime kupiti", raste postotak depresija, samoubistava a količina otuđenja doseže kulminaciju. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će depresija već 2020. godine biti vodeći uzrok smrtnosti. Zašto traganje za srećom utabanim stazama napretka nije urodilo plodom? "Predugo smo sanjali san iz kojeg se sada budimo: verovali smo da će sve biti u redu i da će ljudi postati srećni unapredimo li samo njihov društveno-ekonomski položaj. Istina je u tome da se, kako je popustila borba za opstanak, pojavilo pitanje: opstanak radi čega? Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali ne vide smisao za koji bi živeli" (Viktor Frankl "Nečujan vapaj za smislom").

sreća na sniženju

Ako se čovek, tragajući za mogućim rešenjima misterije sreće, uputi u knjižaru ili na Internet, nabasaće na čitavu šumu novih i starih programa, teorija i filozofija o načinu dostizanja iste. Dobri trgovci su odavno shvatili da je ljudska "slabost" prema sreći sjajan način da se zaradi. Mnoštvo autora na tu temu samouvereno tvrdi da ima nešto "revolucionarno", "jedinstveno u istoriji čovečanstva", "nešto posle čega vaš život više nikad neće biti isti", - a sve to "za samo $....." . Ako izuzmemo diletantske naslove sa najnovijim metodama za "postizanje sreće", kao i tradicionalne istočnjačke tehnike, izdvajaju se sledeća dva shvatanja ove tematike.

novo shvatanje sebičnosti

Kod prvog pristupa ističe se stanovi š te Ajn Rend (1905-1982), amerikanke ruskog porekla, tvorca filozofije objektivizma, ili "filozofije za život na zemlji". Ajn Rend odbacuje altruizam i tvrdi da je najveća moralna vrednost za svakog čoveka njegova lična dobrobit. Pošto je sebičnost - kako je ona shvata - ozbiljna, racionalna i principijelna briga za ličnu sreću, ona zaključuje da je ona preduslov za postizanje najviše moralne vrednosti. Rend veruje da je sebičnost vrlina koja čoveku omogućava zdrav i ispunjen život . Ona kaže: "Altruizam ne ostavlja prostor za koncept čoveka koji sebe poštuje i uvažava svoj život i ne žrtvuje sebe, niti druge" " ("Vrlina sebičnosti"). Njeno shvatanje sebičnosti, kao puta do lične sreće svakog pojedinca, svakako nije u skladu sa uobičajenim shvatanjem - sebičnim se uglavnom smatra onaj koji se isključivo brine za svoju dobrobit ne mareći za tuđu. Međutim, njeno uzdizanje sebičnosti kao vrline jasno i glasno ukazuje na vrstu razmišljanja koje ističe ono što je praktično, ovozemaljsko i egoistično.

samotranscedencija

Sasvim drugačije viđenje sreće ima austrijski psihijatar Viktor Frankl (1905- 1997), osnivač logoterapije. U knjizi "Nečujan vapaj za smislom" on piše: "Pravo "™trčanje za srećom"™ upravo sprečava sreću. Š to je više uzimamo za cilj, to ćemo je i više promašiti... Osećanje sreće se može postići samo ako se živi samotranscedentno, odnosno samo ako čovek pred sobom ima valjan razlog i volju da nešto napravi ili ako se potpuno predaje čoveku koga voli...". Voleti i imati viši cilj od postizanja lične sreće je za Frankla jedini put do nje.

Da li se onda sreća pronalazi samo ako je najvažniji lični cilj ili se nalazi u samotranscedenciji, ili nečem sasvim desetom? Ako smo iskreni nema jednostavnog odgovora. Definicija sreće Ajn Rend, predstavnika savremenog kapitalizma, ali i savremenog čoveka, podrazumeva da čovek ne može biti srećan ako ne uspe u zadovoljenju ličnih interesa, čime ga čini neslobodnim i vezanim za okolnosti. Nasuprot tome, Viktor Frankl ne ograničava sreću imperativom lične dobrobiti niti okolnostima, već je smatra za posledicu a ne glavni cilj čovekovog života. Ljubav i rad su, po njemu, zaobilazni put do sreće, a oni su ostvarivi bez obzira na okolnosti. Tako on daje nadu svakom čoveku, bez obzira na to u kakvim okolnostima živi, da može da pronađe smisao i ispunjenje u životu. O tome govori i njegovo iskustvo iz logora Dahau i Aušvic, kao i priče mnogih zatvorenika kojima je on u svojim predavanjima preneo svoje iskustvo i ukazao na mogućnost pronalaženja smisla života i sreće i u najtežim okolnostima.

Oko jednog bismo se svi složili - sreća je trenutno veoma tražena. Neki se još uvek nadaju da se sreća ipak može kupiti pa rade na tome; neki su probali da je kupe, i imali čime, pa ne uspeše; a neki, kao i većina stanovnika Srbije, sreću ne mogu ni da probaju da kupe. Njima preostaje uteha iz pesme Henka Vilijamsa.

"Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje". Ivo Andrić

Postoje mnoge definicije sreće i mnogobrojne ideje kako se do nje dolazi. Stendal ni ne pokušava da je definiše jer smatra da se sreća definisanjem smanjuje. Česterton kaže da je sreća misterija, kao i religija, i da je ne treba racionalizovati. Berkli tvrdi da je srećan onaj koji sebe smatra srećnim. Vladika Nikolaj vidi sreću sveta kao nešto što se zida iznutra iz svake čovečje duše. Za Š openhauera je srećan onaj ko je vedar a da nije ni mlad, ni lep, ni bogat, ni cenjen. Horacije kaže da srećnima treba smatrati samo mudrace i dobre ljude. Kant nam daje savet da činimo ono zbog čega ćemo biti dostojni da budemo srećni. Sokrat je verovao da je život vrline ono što je najbolje za čoveka i nije verovao da iko može biti srećan ako nije moralno ispravan. Albert Š vajcer ističe da su istinski srećni samo oni koji su tražili i našli način da služe drugima. Tolstoj ide najdalje i tvrdi da je za sreću potrebno samo jedno - da volimo sve, i dobre i zle. Voleti neprestano je za njega jedini izvor sreće.

 

Vesna Lavrnja