Koncentracija

koncentracijaGotovo da ne postoji osoba koja nikada nije imala poteškoća sa koncentracijom.Taj složeni mehanizam je integrisani proces mnogobrojnih funkcija  kore velikog mozga i značajnih subkortikalnih struktura sive mase. Naučnici su otkrili bitne puteve u samom mozgu koji su direktno odgovorni za koncentraciju. Danas se biohemija mozga proučava u mnogim centrima za ispitivanje moždane delatnosti .To samo po sebi govori koliko su biohemijski procesi u mozgu značajni. Smatra se da naš celokupni nervni sistem (centralni, periferni, autonomni) temelji svoju funkciju na biohemijskim prenosnicima signala zvanim neurotransmiteri. Neuravnotežen odnos između neurotransmitera ima za posledicu poremećaj moždane funkcije.

Uzmite, na primer, neurotransmiter serotonin koji je odgovoran za mnoge funkcije, pored ostalog za naše raspoloženje. Snižen nivo pomenutog prenosnika je direktno odgovoran za razne oblike depresija. Smanjena aktivnost regije u mozgu koja produkuje dopamin izaziva čitav niz poremećaja, koordinacije, govora, tonusa, raspoloženja, što imenujemo Parkinsonova bolest. Sa druge strane, povećan nivo dopamina u mozgu je odgovoran za nastanak grubljih duševnih izmenjenosti poput šizofrenije. Novija istraživanja su pokazala da upliv neurotransmitera izgleda ima ključno mesto u regulaciji koncentracije. Svakako da je uticaj spoljne sredine važan za postizanje dobre koncentracije.

Postavlja se pitanje da li postoji učinkovit recept za uspešnu koncentraciju?

Sve preventivne mere koje su dobro vezane za zaštitu kardiovaskularnog aparata istovremeno se mogu upotrebiti i za zaštitu mozga. Na prvom mestu, bavite se sportom jer on povećava protok krvi kroz kardiovaskularni sistem. Hranite  se pravilno ( bez mnogo štetnih masti, smanjite ''prazne kalorije'', a to su slatkiši, pice, kokakola... Trudite se da očuvate vaše duševno zdravlje, sklapajte prijateljstva i družite se.

Poslednja istraživanja su dovela do veoma važnih podataka  značajnih za dobro funkcionisanje mozga. U pitanju je naime zaštitni holesterol (HDL). On uspešno utiče na mozak, naročito na krvne sudove mozga. U čemu je njegov značaj? On usporava ateroskleronske promene na arterijama i time štiti organ. Vrednost dobrog holesterola možemo podići na više načina naročito baveći se sportom i pravilnom ishranom. Koristite nerafinisano maslinovo ulje, ribe, orahe, lešnike, bademe. Naročito ih koristite pred ispit. Svakako vodite računa o njihovoj kaloričnoj vrednosti. Dakle, pred ispit izbacite ''čarobne napitke'' kao sto su kafa, koka-kola i drugo.

Dr med. Branislav Š akić

Tikam te,vikam te

tikam tevikam teJezičarenje

U poslednje vreme je u medijima primetna nova moda: voditelji se gostima obraćaju sa "ti", gosti odgovaraju sa "vi", zatim voditelji prelaze na "vi", a gosti počinju sa "ti". Da kažem srpski - čas se tikaju, čas se vikaju! No, ne radi se samo o televizijskim ili radio-emisijama, već i o štampanim medijima. Iako je kod nas odavno ustanovljeno pravilo da se sve novine graniče sa žutom štampom, sada se piše slobodno, ko kako, o čemu i o kome hoće, koristeći često i najvulgarniji rečnik, makar se radilo i o premijeru!

Razlog zbog kojeg želim da ukažem na ovaj problem je opšta kultura, a ona u velikoj meri počiva na jeziku, ili tačnije rečeno - stilu govora i pisanja. Svakako ćete se složiti da je možda najveći problem sa kojim se susrećemo iz dana u dan sveopšta neljubaznost, nekultura i krajnje nepoštovanje ličnosti. Iako su državni službenici uglavnom promenili svoje ophođenje prema nama običnim smrtnicima i, zamislite, sada nam se i policajci obraćaju sa "vi", odjednom je ostatak takozvane kulturne elite skliznuo u neku vrstu familijarnosti, "burazerske" etike i čuvenog "lako ćemo". Možda se oko toga i ne treba previše uzbuđivati. Možda i nije toliko važno što se autoru članka svi obraćaju sa "gospodine" ako na sebi ima odelo i kravatu, a neizostavnim "batice" ukoliko je stil oblačenja neformalniji, ali ima tu još nečeg, rekao bih, mnogo važnijeg.

Pravilna upotreba jezika i prevashodno stila govora odlika je obrazovanih i kulturnih ljudi. Ne može se univerzitetski profesor studentima obraćati sa "ti" jer takva vrsta familijarnosti je očiti primer nepoštovanja ličnosti onih kojima treba biti uzor. Jezik kao veoma složeno sredstvo komunikacije ima i te kako različite pojavne oblike, od književnog standarda do slenga. Ali bez obzira na to kojem delu društva pripadamo ili kakvo obrazovanje smo stekli, kultura govora i pisanja predstavlja najvažniji deo naše ličnosti. Razlog tome je prost: ukoliko ne umemo da se pravilno izrazimo, teško da se možemo nazvati ljudima. A poređenje sa bilo kojom drugom vrstom smatram neprikladnim!

Pa dobro, reći će neko, šta nam je činiti? Pre svega, pod hitno normirati jezik u onim segmentima koji su najviše ugroženi. Dakako, radi se o pravnim aktima koji bi regulisali upotrebu stila u medijima, bez obzira na to o kojoj vrsti medija je reč. Nisu bez razloga Amerikanci uveli čuveno "biiip" svaki put kada neko na radiju ili televiziji izgovori vulgarizam - odrasli ionako znaju šta je osoba želela da kaže, a za decu ne brinite - ima vremena, naučiće! Nadalje, uvođenjem cenzure o tome kakvim se jezikom i rečnikom smemo izražavati jedni o drugima, jer cenzura je jedan od stubova demokratije. Pa nećete mi valjda reći kako poštovanje ljudskog mišljenja podrazumeva da se svako javno i bez dokaza sme nazivati skarednim imenima. I konačno, sprovođenjem drakonskih mera protiv svih prekršilaca navedenih propisa - ali zaista sprovođenjem, a ne pukim pretnjama! Uostalom, kulturi se uči, a kultura, kao što rekoh, počiva na pravilnoj upotrebi jezika koju deca nemaju od koga da nauče do od nas samih.

Igor Solunac

Prepiši pa zbriši

prepisi pa zbrisiVaranje na ispitima

Ko si ti ? Ono što biraš da budeš? Falsifikat falsifikovanog falsifikata? Plagijator? Sjajno, to je tvoja lična varijanta i sjajna je sve dok ne ugrožava varijantu drugog. Ali, na koji god način falsifikovao, falsifikovanjem gubiš ličnu varijantu. Postaješ otimač tuđeg intelektualnog proizvoda. Lopov. Jer ukrasti proizvedenu ideju isto je što i ukrasti proizvedenu bombonu. Razlika je samo u tome što je ideju teže napraviti. No, ne obaziri se. Nisi jedini. Praksa plagiranja kod nas je raširena. Kultura korupcije, mita i varanja ti daje dozvolu da sebe opravdaš: drugi krše pravila i zakone, sud ih ne osuđuje, pa što bi tebe!

Uostalom, tešiš se činjenicom da su muvanja na Univerzitetu sitna u poređenju sa onima u ostalim delovima društva. Dakle, samo ti je potrebna snalažljivost. Pardon - i novac. Pa tako izdvojiš od 200 do 1000 evra i obratiš se organizaciji koja lažira ispite. Njih možeš naći preko oglasa na oglasnim tablama, vizit karticama ili se jednostavno obratiš starijoj generaciji, oni već znaju pravila i uputstva. E, ako za ovu varijantu nemaš dovoljno novca, onda treba malo mućnuti i naći sebi odgovarajući kod varanja. Najlakša i najčešća caka je: prepiši pa zbriši. No, to već i vrapci znaju. Gotivno je kada skapiraš da ništa ne mora biti fiksirano, zabetonirano. Odbaci sve staromodne tehnike, puškice i smisli novu sofisticiranu metodu koje se ne bi ni kakav vrhunski špijun postideo. Ko bi, uostalom, pamtio sve te ratove, godine, datume, definicije, obrasce kada metodologija prepisivanja zahteva samo malo angažovanja i ne baš preteranu hrabrost. Doduše, potrebno je i dobro raspoloženje profe, jer u 99 posto slučajeva tvoj uspeh u varanju zavisiće od njegovog raspoloženja. Neki od nih su špijuni, a neki špijunčine, pa sad kako ti se zalomi. Čuvaj se onih nepokolebljivih profesora, stare garde obrazovanja. Takvi sve vide, sve znaju i ni dobitak na lotou ih ne može odvratiti od njihove svete misije uterivanja pravde. Kod takvih je najbolje ne reskirati te progutati knedlu i naučiti nešto... Ko zna, možda to ponekad,i zatreba u životu. Ako ti međutim, varanje pođe za rukom i kod te vrste starog lisca, smeškaćeš mu se zadovoljno u lice, nadmudren savršenstvom odraza Ja-Ogledalo-Ja, misleći: "Al"™ sam ga zeznuo". Naravno, u tom konceptu nema ničeg pogrešnog, sem samog koncepta i očekivanja da gledajući sebe vidiš druge. Pa koga si onda zeznuo?

PrtrovićŽ. Suzana

 

Upornost uspeva

Projekat skole  Pedje BakicaIntervju:Peđa Bakić

Čime god da se baviš, šta god da studiraš, bez obzira šta je u pitanju, i kakva god da je zemlja, situacija, politika itd., uspeh će doći ako ne odustaneš

Kako biste opisali CGI industriju u kojoj ste radili deset godina ?

CGI (Computer Generated Imagery) u filmskoj industriji služi za postizanje efekata koje je nemoguće uraditi od maketa ili sa kaskaderima. U drugim domenima, CGI je drastično uticao na dizajn automobila i video igara - što je vrlo očigledno

Ako mlad čovek želi da zakorači u CGI industriju, koja znanja i talente treba da ima da bi postao vrhunski profesionalac u toj oblasti?

Mlad čovek pre svega mora dosta da radi na sebi i odluči šta zaista želi. Ako vas interesuje fotografija, film, specijalni efekti, gluma, animacija, humor, komunikacija ali niste sigurni da li biste bili fotograf, dizajner, režiser ili glumac, onda je možda 3D prava profesija za vas jer zahteva poznavanje svega toga. Međutim, potrebno je imati um Leonarda da Vinčija - tj. s jedne strane biti inženjer, a s druge strane umetnik koji želi da se izrazi kroz 3D. Obično ljudi koji se bave fotografijom, ilustracijom, slikarstvom ili dizajnom kasnije pređu na 3D, jer je to nekako jeftiniji a brži način da se izraze.

Čega se sećate iz studentskih dana?

Za vreme studija u Torontu, gde otišao sa 19 godina, kada sam prvog dana ušao u kompjutersku laboratoriju imali smo Silicon Graphics stanice od kojih je svaka koštala negde oko $40,000 plus softver od $100,000 - i bilo je takvih 15 komada. Nisam mogao da verujem! Pošto sam četrdeset pet minuta otvarao menije uvideo sam da nisam zagrebao ni površinu aplikacije! Tada sam shvatio u šta sam se uvalio i pripalo mi je muka. Pomislio sam da su ljudi oko mene vanzemaljci kada shvataju te stvari. Međutim, setio sam se da sam već platio, a pare ne možeš da dobiješ nazad ako odustaneš, i onda rekoh: "OK, kad sam već platio, onda bar da probam". Tako su stvari krenule. Bilo je baš dobro što nisam imao stav "™sad ću da im pokažem ko sam i šta sam"™, već samo hteo samo da vidim koliko mogu da naučim. Svaki dan sam se zadovoljavao i najmanjim napretkom i imao konstantnu uzlaznu putanju, dok su neki prilično zapeli u početku ali su sagoreli vrlo brzo i digli ruke. U mojoj grupi je bio još jedan student sa sličnim pogledom na stvari. Nas dvojica smo bili najtiši u celoj grupi ali na kraju i najuspešniji. On je dobio posao u Dizniju, ja u ILM-u.

2003. godine otvorili ste u Beogradu Chiron - School for Creative Technologies.

Osnovno u školi Chiron je što je to škola bez kompromisa po pitanju znanja. Sve prave stvari u životu su teške. Studentima se predočava potreba da se savlađuju i obrađuju i one lekcije koje bi rado da preskoče jer im nisu dovoljno zanimljive i dinamične. Zatim, studenti mogu da rade i vežbaju koliko žele. Mogu da rade i noću u školi, ako to žele. Ako čovek izađe iz ove škole i dobije posao, to je potvrda da smo na dobrom putu. Takođe verujemo, zbog napretka tehnologije, i u evoluciju školskog programa, tako da se iz semestra u semestar naša nastava konstantno pomalo menja.

Kakvu profesionalnu perspektivu imaju oni koji završe Chiron?

Ono što je prednost ove škole je to što recimo, izdaje internacionalne sertifikate. Alias sertifikati su prepoznatljivi svuda u svetu. Svi naši studenti koji su tražili posao u inostranstvu, u inostranstvu su ga i dobili. Oni koji su ga tražili ovde imali su više poteškoća. Međutim, oni koji su bili uporni, uspevali su da ga nađu i ovde - neki od njih čak rade za strane kompanije kod kuće u Beogradu. Ne možete tražiti posao dve nedelje i dići ruke. Meni je najdraže u svemu da su i studenti koji su odlučili da ostanu u zemlji veoma dobro prošli. Jedan od njih, David Dereta, radio je na filmu Mi nismo anđeli 2. Bogdan Mihajlović je dobio posao u Njujorku, u firmi Rhino FX. S druge strane, mi pripremamo ljude za posao, ne učimo ih samo kako se radi 3D, nego ih učimo kako se radi 3D u poslovnom okruženju.

S obzirom da ste radili u ILM-u, čiji je vlasnik Džordž Lukas, da li ste imali priliku da ga upoznate?

On i Spilberg su verovatno najprofesionalniji ljudi koje sam ikada upoznao. Treba ih doslovno snimati dok rade i upamtiti svaki njihov gest. To je možda jedna od najvećih prednosti rada u ILM-u. Imaš prilike da radiš sa najvećim profesionalcima ovog sveta i da učiš od njih kako se određene stvari sprovode u delo. Vrlo su opušteni i fini. Oni uspevaju da predstave svoju ideju sa vrlo malo reči, ali da savršeno kažu šta im treba. Džordž Lukas je u principu čovek koji dolazi pre svih na posao, a težak je milijarde dolara. Uspešni ljudi su oni koji su shvatili da se uspeh postiže radom a ne samo talentom.

Za kraj, imate li poruku za studente?

Postoji jedna fenomenalna američka izreka: "When all else fails, persistance prevails" tj. kad sve propadne, upornost uspeva. Čime god da se baviš, šta god da studiraš, bez obzira šta je u pitanju, i kakva god da je zemlja, situacija, politika itd., uspeh će doći ako uporno radiš i ulažeš energiju na pravi način. Međutim, treba se fokusirati na sledeći korak koji treba obaviti, a ne na uspeh. Znači, ne treba sedeti u učionici i maštati o tome kako ćeš biti velika zvezda Holivuda. Treba da razmišljaš o tome da će ako si, recimo, animator, jedna od bitnih stvari koje ćeš morati da savladaš biti gluma, i da će to zahtevati da nađeš nekog ko je dobar glumac da bi od njega učio. Ako savladaš savršeno taj korak, onda gledaš šta je naredni, pa onaj posle njega i tako savlađuješ jedan po jedan. Ta upornost i doslednost ne mogu uopšte da omanu - nikada - bez obzira na to koja je profesija u pitanju. Još jedno je potrebno - hrabrost. Kada sam rekao da hoću da se bavim 3D-om, tamo negde devedeset i neke godine, nije bilo prijatelja koji mi se nije smejao. Kada čovek vidi da postoji budućnost u nečemu onda toga treba da se drži, treba da bude hrabar. Nisam imao neku naročitu podršku, da budem iskren, ni od koga osim od ujaka, koji se bavio 3D-om, ali koji mi je kasnije rekao: "To malo para što sam ti pozajmio odmah sam otpisao misleći da nikada nećeš moći da zaradiš od toga da mi vratiš". Zahvalan sam mu što je bar odglumio da me podržava (smeh).

I moja baba je takođe verovala u mene, kao što verovatno svaka baba veruje u svoje unuče. Ali svi ostali su se pitali da li sam normalan. Ko zna, možda se i danas pitaju.

Lazar Stojković,grafički dizajn

Srđan Milićević

CHIRON d.o.o.
Skola za Kreativne Tehnologije

Adresa:
11000 Beograd
Zmaj Jovina 7

Telefoni:
3036-804, 3342-794, 0655-CHIRON
Email:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

www.chiron.co.yu

 

Da Vinčijev kod

Da Vincijev kodNema ko ne voli zavere

Film Da Vinčijev kod sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi biće prikazan 2006. godine. Ali kakva je knjiga Da Vinčijev kod?

Da Vinčijev kod je dobra knjiga. Ne može biti loša pošto je među "knjigama za odrasle" proglašena najvećim bestselerom svih vremena. Za dve godine prodato je 25 miliona primeraka, dakle, ne može biti da je toliko ljudi u zabludi. Naravno, postoji odgovor na to: "U tom slučaju svi treba da jedemo izmet jer neće biti da je 10 miliona muva u zabludi".

Ali Da Vinčijev kod je zaista dobra knjiga. Uzbudljiva je od samog početka. Kad jedem dok čitam ne dešava mi se baš često da kašikom promašim usta... Š to biva tokom čitanja ove knjige.

Evo ukratko o čemu se radi: jedan kustos muzeja u Luvru ubijen je na brutalan način. I sve to zato što je vođa jednog tajnog društva. Njegova smrt je značila da će zauvek biti izgubljena najvažnija činjenica u čitavoj istoriji, a to je da je Isus imao ne samo ženu, nego i dete. Međutim, oni su brzo pobegli u Francusku kako bi opstala njihova loza. Š taviše, Sveti Gral nije putir već Isusov seksualni partner, Marija Magdalena. Da Vinči je u svojim slikama šifrovao mnogo nagoveštaja koji na to ukazuju, a naši junaci će ih sve otkriti, i uvek biti za korak ispred policije i jednog ludaka monaha-ubice koji je albino.

Ako vam neki delovi priče zazvuče poznato, to nije slučajno. Neki kažu da je autor jednostavno pročitao desetak drugih bestselera i sve ih spojio u jedan. Svakako, lako je biti prezriv ali čik neka neko pokuša nešto slično! Da Vinčijev kod je dobra knjiga jer navodi na razmišljanje o nekim životnim pitanjima. S druge strane, Da Vinčijev kod je loša knjiga. Retko kada je dobro kada autor pokuša da pomeša animirani triler sa faktografskom knjigom ili statističkim almanahom. Naš omiljeni primer: "Izgrađen devetnaest metara ispod nivoa zemlje, novosagrađeni foaje Luvra od preko 20 000 kvadratnih metara pružao se kao pećina bez kraja."

I bez obzira na to, Da Vinčijev kod je zaista loša knjiga. Uglavnom zato što, uprkos povremenih šokantnih iskaza, pokušava da se nametne kao činjenicama potkrepljena naučna literatura. Na internetu se može pronaći čitava zbirka faktičkih grešaka (ovaj članak je prekratak da bi bilo koju navodio). Verovatno najveću blamažu predstavlja slučaj sa dokumentima u kojima se navodi da su Viktor Igo, Njutn i Da Vinči bili članovi tog tajnog društva osnovanog 1099. Ispostavilo se da su dokumenti, koji je navodno trebalo da dokažu istinitost originalne ideje knjige, lažni, i da su napisani tek 1960. godine.

Ako neko ima želju da pročita uzbudljivi triler, Da Vinčijev kod je dobar izbor. Kao naučna literatura zasnovana na činjenicama, ovo je loša knjiga koja ima onoliko istorijske vrednosti koliko i ostali čuveni klasici na temu Grala - Monti Pajton i Sveti Gral. No, koga briga, izašla je nova knjiga o Hariju Poteru!

D.G.