USNULI TORNJEVI OKSFORDA

oxford"Pogledaj, eno ga Oksford!" Tada sam vozom prvi put došao u Oksford. Preko livade uz reku Temzu videli su se "usnuli tornjevi" starog Oksforda; čitav red crkvenih tornjeva i kula fakultetskih zdanja koje je slavom ovenčao jedan od naših pesnika. Tamo je bila i, po mom mišljenju od svih najle-pša, kula Tom Tauer koju sam ubrzo sam otkrio dok sam ulazio u kompleks savršeno simetričnih srednjovekovnih kamenih građevina koje su bile sastavni deo čuvenog koledža Christ Church.

U naredne tri godine ovo bi trebalo da mi bude dom. Ne samo Oksford, već i sam koledž koji je u 16. veku u doba vladavine Henrija VIII osnovao kardinal Vulzi.

Za razliku od skoro svih drugih britanskih univerziteta, Oksford se sastoji iz preko 25 koledža. Studenti do-diplomci upisuju neki od tih koledža, od kojih se svaki razlikuje po svojoj istoriji i profesorima, odnosno donovima (dons) kako smo ih najčešće oslovljavali. Na koledžu bismo se onda opredelili za neki od mnogobrojnih odseka, u mom slučaju za biologiju. Ipak, koledž je za nas predstavljao mnogo više od doma. Tamo nam je među akademskim kadrom bio određen i t tutor' kome je zadatak bio da nas mustra i intelektualno usmerava.


Verovatno je ovo teško zamisliti, ali na Oksfordu se predavanja kao nastavno sredstvo ne potenciraju previše. Ona su više dobre prilike da se otkrije šta misle i čime se bave vodeći naučnici na raznim akademskim poljima. Tu se može čuti i saznati za najnovije teze i rezultate istraživanja. Plašim se da priznam da je jedan od mojih najboljih prijatelja sa Oksforda koji se tbavio' istorijom tvrdio kako za tri godine studiranja nije prisustvovao na više od deset predavanja. Zato je, međutim, morao svake nedelje da priprema i piše radove, da ih nosi svom tutoru sa koledža, da mu ih čita, a zatim podnosi preispitivanje iznesenih teza, raspravlja o idejama u svom radu, zastupa njihovu opravdanost, brani slabosti, pre nego što se konačno otetura niz prastaro stepenište tutorove kancelarije u potrazi za šoljom jake kafe.


Kada je reč o ispitima, žao mi je što Srbiji moram da kažem istinu. Postoje samo dva ispitivanja za te tri godi­ne. Najpre se na prvoj godini rade tzv. preliminarni ispiti koji su važni jer ukoliko ih ne položiš, letiš s fakulteta. Po završetku treće godine ostaju još samo završni ispiti. Ne postoji ponovno polaganje istog ispita! Ako nedovoljno učiš dobijaš ocenu .trećeg nivoa' koju poslodavci najčešće tumače tvojom preokupiranošću drugim interesova-njima ili preteranom lenjošću. Ako dobiješ ocenu prvog nivoa to je znak duboke akademske posvećenosti disciplinovanom radu, ili vanredne inteligencije, te možeš dobiti poziv da ostaneš među onim usnulim tornjevima.


Ista filozofija obrazovanja se širi na svaki aspekt života na Oksfordu. Najvažnija aktivnost u životu svakog oksfordskog studenta nema nikakve veze sa amfiteatrom ili radom s tutorom, već sa nečim sasvim drugim. Oksfordska unija je tamo verovatno najpoznatija institucija. Iz subote u subotu studenti vode debate, najčešće u prisustvu nekog gosta političara ili vodećeg naučnika u nekoj oblasti. Tamo se uči kako se ukrštaju koplja prilikom iznošenja argumenata i debatovanja. Tako su oprobavši se prvo na Oksfordu razvili veštine i mnogi od naših vodećih političara, često i premijeri. No, bilo je tu i drugih aktivnosti. Tu je i dramsko udruženje, kao i druga udruženja na koledžima na kojima su glumci i pisci pozorišnih komada ispekli zanat i isprobavali svoje ideje. Neki od naših najboljih satiričara oštrili su svoje umove i pera u pabo-vima i kafeima daleko od univerzitetskog amfiteatra. I naravno, tu se po mnogim crkvama različitih tradicija, uključujući i pravoslavnu ne-govao bogat duhovni život. Svakog vikenda su se sa slavnih propovedaonica mogle čuti propovedi i biblij­ski ekspozei čuvenih hrišćana.


Svakako, bilo je i mnoštvo sport­skih aktivnosti. Svaki koledž je imao svoje timove, te su postojale jake lige. Ragbi je bio moj zimski sport, a leti sam samo pretrčavao livadu do našeg brodića-kuće na Temzi radi treninga u veslanju. Bio sam deo odlične veslačke osmorke. Jednom se desilo da smo uz večeru u velikom holu Hristove crkve dobili od pivare na poklon po kriglu Ginisa kako bi ojačali za godišnje odmeravanje snaga sa "suparni­čkim mestom", retko pominjanim po imenu - Kembridžom!

Robert Makarah